Beograde, bombardan! (sećanja)

30 03 2010

Pre tačno 11 godina i sedam dana još je bio aktuelan grafit na jednoj zgradi na Zelenom vencu:

Il bombardujte il da krečimo!

Istoga dana uveče, već smo počeli da se pozdravljamo sa Bombardan!
Među mnogim grafitima koji su nastajali u vreme bombardovanja zemlje
podsećam vas na nekoliko njih:

Izvinite, nismo znali da je nevidljiv!
(povodom obaranja stealth aviona f-117a)

Kolumbo, jebem te radoznalog!

Monika, stisni zube!

Nato, gađaj Marakanu!
(u potpisu Grobari)

Vratite nebo pticama!

NATO, predaj se, svi će da izginemo!

Bombardujte i nas – nijesmo šugavi!
(grafit iz Nikšića koji je jedno vreme bio „oslobođen“ redovnog bombardovanja)

NATO, ovde smo mi cigani, vojska je na drugom mestu!

Da nije bombardovanja nikad ne bih sredio podrum!

Nisam ja pečurka pa da rastem u podrumu!
(transparent nosila jedna devojčica)

Mostovi su srušeni – opstaćemo makar morali da hodamo po vodi!

Miki Maus je pacov!

Nemci ne mogu bez Srba – nije bilo rata, a da nisu došli da nas obiđu!

Kinezi će se osvetiti Amerima za porušenu ambasadu.
Baciće atomsku bombu na američku ambasadu u Beogradu.

Nekoliko godina po bombardovanju neko je na jedan zid napisao grafit koji se i danas prepričava: Kad će ponovo da nas bombarduju pa da se opet družimo!

Stvarno, a što se ne bismo malo družili i bez pratećih efekata.

U tu svrhu želim vam mnogo druženja ovog proleća.

knjiga grafita Beograde, bombardan!

reagovanja na bombardovanje - Saša Đorđević

Advertisements




Onako, sasvim usput

23 03 2010

23 03 2010 – Beograd, 20.23

Piše: Darko Kocjan

Dobar dan!

bg foto koji miriše na proleće

bg foto koji miriše na proleće

Kako ste? Nadam se da ste u dobroj formi.

Počelo je proleće, a sa njim i ovaj blog. Veoma me zanima kako si ga pronašao/la (ne ljutiš se što sam prešao na „Ti“?), kako si se obreo na ovoj adresi pošto nikom nisam javio da ću početi nešto da pišem baš ovde. Ako ti nije teško „ubaci odgovor u komentar“ – unapred hvala.

Kao i sve što predstavlja ogledalo „ličnog“ tako će i ovaj blog biti veoma rabarušen, pun raznih tema, ali ćeš najčešće u njemu da čitaš o medijima, o alternativnoj stvarnosti pored koje često prolazimo ne prepoznajući je, o grafitima, o…

Hajde da kažemo to ovako:
Na naslovnim stranicama novina gledamo sve same egzibicioniste: kriminalce, političare i ludake. Onako, sasvim usput, pri dnu pete strane nailazimo na naslov „Pronađena voda na Marsu“. Ovaj blog će se baviti tim „petim stranicama“, pojavama, događajima i ljudima koji su sasvim sigurno zaslužili naslovnu stranu. Takođe, na ovom blogu ćete ubuduće moći da pronađete i naslovne strane, ali, onako sasvim usput, pogledane iz drugog ugla.

Za početak, jedna „baš prolećna“ priča.

Jednog sunčanog prolećnog dana pre mnogo godina, kaže ova priča, Moris Sači, jedan od dva brata koji će kasnije napraviti čuvenu marketinšku agenciju, šetao je njujorškim Central parkom. Tamo je ugledao slepog čoveka kako prosi. Šešir, nekoliko novčića u njemu, a pored natpis „I am blind“ (Ja sam slep). Malo je popričao sa dotičnim i, na rastanku je dopisao nešto na pomenuti natpis. Nekoliko sati kasnije vraćao se istim putem – pored slepog čoveka je stajao šešir pun para. Prišao mu je, upitao ga kako je, a ovaj ga odmah dočeka rečima: Prepoznajem vas po glasu. Vi ste nešto dodali na moj natpis i sada ljudi zastajkuju, ubacuju novac u šešir, ali i hoće da pričaju sa mnom… Šta ste uradili, recite mi, molim vas?

Moris je ispred natpisa I am blind napisao reči It`s a spring… tako da je kompletan tekst potom glasio „It`s a spring and I am blind” (Proleće je, a ja sam slep).

U vreme građanskih protesta u Srbiji pre 15-ak godina, studenti su lansirali protestni grafit “Proleće je, a ja živim u Srbiji”. Navijači Zvezde i Partizana često jedni druge peckaju obradama “Proleće je, a ja navijam za Zvezdu” ili “Proleće je, a ja navijam za Partizan” u zavisnosti od stanja na tabeli i rezultata večitog derbija.

Jedna od poslednjih obrada ovog grafita je bedž na jakni čoveka – učesnika jednog štrajka u Srbiji: Proleće je, a ja radim u prosveti!