„Lepa, lepša, JA!“ (piše na bedžu jedne plavuše)

Male plastične (ponekad metalne) pločice sa svakakvim crtežima i natpisima. Pre 13-14 godina bili su sastavni deo garderobe maltene svakog stanovnika Beograda (studentski i građanski protest 96-97), a slično se događalo i u vreme bombardovanja zemlje (99).

Mnogi ljudi su uspostavili komunikaciju upravo preko bedževa koje su primetili jedni na drugima… nasmešili se… i… sve ostalo je legenda.

Zahvaljujući bedževima „smajli“ je postao jedan od najvećih simbola XX veka (za japije i one koji su ovisni od novogovora – ispravak: „najvećih brendova XX veka“).

Danas su proređeni na reverima, rukavima, majicama…

Ali, nisu zaboravljeni – samo čekaju svoj novi trenutak!

Da se prisetimo samo nekih zanimljivih natpisa na nekadašnjim beogradskim bedževima:
MRZM SMGLSNK

Vrištaću ako ništa ne pokušaš!

Menjam teglu ajvara za kuću na Havajima!

Ako imaš svoje JA ne uzimaj moje TI!

Bedž za levu sisu!

Molim vas, počešite me!

Keep on smile – that is Belgrade style!

Ne grli me nogama baciću te dogama!

Menjam sobnu lampu za dvosobnu!

Ja te volim, ja te obožavam, želim s tobom da se razmnožavam (veliki bedž)

Mlad sam, lep i ne smrde mi noge!

Osećam se dobro – na kilometar!

Volim sve što vole mladi – kako spreda tako i otpozadi!

Što je mnogo, puno je!

Cerak vinogradi on my mind

TOVIŽ je kada ti u životu sve ide naopačke!

Povoljno čekam vojnike!

Baš jutros sam se okupao!

Iznajmljujem se za roditeljske sastanke!

Nisam lud – samo tako izgledaš!

Volim seks i rado ga se sećam!

Izvinite, je l` silazite na sledećoj?!

S kim si, s njim si!

Make lunch, not war!

Nedelja borbe protiv ponedeljka!

I ja tebi!

Jesmo li se prepoznali?

Ej, bre, gde si, bre?

Ovo je mali bedž za mene, ali veliki za papagaja!

Nasmeši se i tvoj sam!

(tekst je objavljen na portalu www.nadlanu.com, u rubrici “puls grada”, podrubrika “Dobri duh Beograda”)