Otkriveno: Milorad Čavić bio dopingovan

2 05 2010

… pred osvajanje poslednje medalje, Milorad Čavić je pojeo nekoliko sarmi, a one su, kao što je poznato, jedno od najvećih srpskih doping sredstava… Pošto sam vas namamio naslovom (kao i obično u ovoj rubrici), odmah prelazim na još jedan urbani mit.

ČISTOĆA NE MORA DA BUDE POLA ZDRAVLJA

Danas ću vas podsetiti na jednu od urbanih legendi za koju mnogi tvrde da su je pročitali (ili da znaju nekoga ko ju je pročitao) u obliku novinske vesti. Pa opet, niko ne može da se tačno priseti dnevne novine u kojoj je bila objavljena ova priča. U svakom slučaju, ovo je jedna od mlađih legendi pri čemu se, prilikom prepričavanja, broj umrlih u bolnici penje na »nekoliko stotina«, a gradovi u Južnoafričkoj Republici koji se citiraju kao mesta radnje najčešće su Johanesburg, Kejptaun i Lusaka (bez obzira što se Lusaka nalazi u Zambiji, a ne u navedenoj zemlji).

Rukovodstvo bolnice u jednom gradu u Južnoafričkoj Republici našlo se pred pravom misterijom – na drugom spratu njihove ustanove već dve nedelje, svakoga dana je neočekivano umirao po jedan pacijent. Ovo možda ne bi bilo čudno da do tada prosek smrtnosti na tom odeljenju bolnice nije bio svega jedna osoba mesečno. Loš rad lekara? Neispravni aparati za održavanje života? Kontaminirani lekovi? Šta je uzrok? Sve su proverili lokalni medicinari pa su onda potražili i pomoć kolega iz ostalih bolnica. Konsultacije, rasprave, prepirke…

Sve je pročešljano, sva ljudska medicinska znanja su pretresena u svega tri-četiri dana. Za to vreme umrla su još četiri pacijenta. Pa, šta je, do vraga, uzrok ovoga? Prokletstvo? Čini. Veštice? Zli duhovi? Polako se među naučnike uvlačio i duh „paralelnih mogućnosti“ koje su prouzročile ovu pojavu. U svakom slučaju, vodeći ljudi bolnice odluče da postave kameru na drugi sprat ne bi li nekako saznali šta se događa. Prvih sati snimanja broj ljudi oko ekrana, koji je prikazivao prostoriju u kojoj su ležali bolesnici na drugom spratu, bio je neobično velik. Ali, ništa se nije događalo. Potpuna tišina. Pacijenti su ležali na svojim krevetima i jedino što se čulo je tiho zujanje neonki i nekolicine aparata za održavanje života pored nekoliko ležaja.

Sat po sat – ništa se nije dešavalo. Došlo je popodne. Ništa. Veče… Pored ekrana sada je bilo svega dvoje-troje bolničkih radnika. U jednom momentu u posmatranu prostoriju ušla je čistačica. Pogledala je levo, desno, onda je čudno slegnula ramenima, došla do jednog aparata za održavanje života i sasvim lako, kao da to već nedeljama čini, isključila ga je iz struje. Zabezeknuti posmatrači su mogli da vide još i kako ona potom u struju uključuje usisivač i kreće da čisti sobu!

Svakoga dana ova nesrećna žena je ubijala jednog po jednog pacijenta, a da ni sama nije znala šta čini. Razlog: nije joj bilo poznato čemu služi dotični aparat koji je isključivala iz struje – kada je pre nekoliko nedelja došla da radi svoj posao to joj nije niko objasnio. Osim toga, postojala je nestašica produžnih kablova u bolnici na šta je već prvoga dana skrenula pažnju, ali se na to nije niko obazirao kao na važnu informaciju. Jadna žena je bila prinuđena da do struje, neophodne za pedantno čišćenje, dolazi kako je znala i umela!

(tekst je objavljen na portalu www.nadlanu.com, u rubrici “lifestyle”, podrubrika “Dačine urbane legende”)


Радње

Information

Оставите одговор

Попуните детаље испод или притисните на иконицу да бисте се пријавили:

WordPress.com лого

Коментаришет користећи свој WordPress.com налог. Одјавите се / Промени )

Слика на Твитеру

Коментаришет користећи свој Twitter налог. Одјавите се / Промени )

Фејсбукова фотографија

Коментаришет користећи свој Facebook налог. Одјавите се / Промени )

Google+ photo

Коментаришет користећи свој Google+ налог. Одјавите се / Промени )

Повезивање са %s




%d bloggers like this: