Mladunče nosoroga peva na bugarskom

9 05 2010

Za one koji su poverovali naslovu bar u deliću sekunde: naravno da je to nemoguće! Mali nosoroščić je, u stvari, pevao na švedskom!
Za one koji nisu poverovali: sada ste bili koncentrisani, ali ima priča ili delova priča u koje ste sigurno poverovali, a da možda niste imali razloga za to. Neke od tih storija sigurno se nalaze u nekoj od urbanih legendi.


KAKO JE POTEMKIN UŠAO U REČNIKE

Godina je 1787. Ruska carica Katarina Velika uputila se na Krim kako bi posetila nove ruske teritorije otete od Turaka. Njen miljenik knez Potemkin učinio je sledeće: pozorišne dekore u obliku fasada kuća premeštao je stalno, duž puta, u mesta kroz koja je prolazila vladarka, tako da su „iste kuće“ i po nekoliko puta sačekale nju i njenu pratnju. A sve to u cilju uveravanja carice da je teritorija naseljenija nego što je bila. Od ovog trenutka svi slični pokušaji „lažiranja“, zarad nekog interesa, nazivaju se „Potemkinova sela“. Koliko ste puta čuli taj izraz ili ga i sami upotrebili?

A evo šta se zaista dogodilo! Jedan nemački mondenski novinar po imenu G. A. W. von Helbig, koji je često posećivao dvor u Sankt Petersburgu, uvređen što nije bio pozvan da zajedno sa svitom prati caricu na njenom putovanju do Krima, odlučio je da svim sredstvima ismeje ove „putešestvije“. Zato je reportažu o „selima napravljenim od kartona“ objavio u hamburškoj reviji pod nazivom „Minerva“. Naslov teksta bio je „Potemkin tavridski“. Ova smešna, izmišljena priča dopala se svima i, uprkos demantijima kneza Linja, u narednih 15 godina (naravno, tada su časopisi izlazili ređe) objavljena je još nekoliko puta na engleskom, francuskom i holandskom. Čak i na ruskom 1811. godine. Od tada je izraz „Potemkinovo selo“ ušao u sve rečnike u značenju „lažna fasada, prevara, podvala“. Ovo je jedan od najlepših istorijskih primera prevare koja je učinjena tako da se pripiše žrtvi.

Izuzetno zanimljiva knjiga „Dezinformacija“, autora Vladimira Volkova, krije, osim ove, još niz priča u kojima prepoznajemo urbane legende i mitove iz prošlosti koje najveći broj ljudi danas shvata kao činjenice! Ko zna koliko puta u toku dana upotrebimo neki izraz, primer ili priču za koju smo uvereni da je istinita, a koja nije ništa drugo do običan mit. Razotkrivajući jednu po jednu zabludu kojih najčešće nismo ni svesni, čovek može da potroši čitav život, a da ne otkrije ni desetinu svih postojećih „urbanih legendi“ koje se „podrazumevaju kao istinite“.

(tekst je objavljen na portalu www.nadlanu.com, u rubrici “lifestyle”, podrubrika “Dačine urbane legende”)

Advertisements

Радње

Information

Оставите одговор

Попуните детаље испод или притисните на иконицу да бисте се пријавили:

WordPress.com лого

Коментаришет користећи свој WordPress.com налог. Одјавите се / Промени )

Слика на Твитеру

Коментаришет користећи свој Twitter налог. Одјавите се / Промени )

Фејсбукова фотографија

Коментаришет користећи свој Facebook налог. Одјавите се / Промени )

Google+ photo

Коментаришет користећи свој Google+ налог. Одјавите се / Промени )

Повезивање са %s




%d bloggers like this: