Priča o pet majmuna

Da li znate priču o pet majmuna? Ako je i ne znate, sigurno je stalno gledate oko sebe, ali je još niste prepoznali. Priča ide ovako:

Imate pet majmuna koji se nalaze u jednom kavezu. Treba da postavite uske stepenice prema vrhu kaveza tako da samo jedan od njih može da se penje po njima. Zatim na vrh tih stepenica stavite bananu. Kad tad, jedan od majmunčića kreće po hranu. U trenutku kada on počne da se penje po stepenicama ostalu četvoricu, pomoću creva prikopčanog na slavinu, istuširajte ledenom vodom. Oni će da jurcaju po kavezu i da vrište protestujući na taj način, ali vi ne obraćajte pažnju na to. Majmun koji se popeo na vrh kaveza uzeće bananu i pojesti je. Kada on počne da silazi sa stepenica vi zaustavite tuširanje. Potom postavite drugu bananu na vrh stepenica. Opet jedan od njih kreće po voćku, opet ostalu četvoricu tuširate ledenom vodom, opet prekinete kada on završi sa jelom. Kada 30. put postavite bananu na vrh kaveza (a možda i ranije) i kada ponovo jedan od njih počne da se uspinje uz stepenice, ostala četvorica će skočiti na njega i fizički ga sprečiti u toj nameri jer ne žele da ponovo budu tuširani ledenom tekućinom. Tada izvadite jednog od njih iz kaveza, a u njega ubacite jednog novog majmuna. Novi odmah kreće po bananu, a ostala četvorica se bacaju na njega i tuku ga. On će pokušati još dva ili tri puta i pošto uvek „popije“ batine, odustaće od svoje namere. Tada opet izvedite iz kaveza jednog starog majmuna, a uvedite opet jednog novog. Ovaj, naravno, odmah kreće po bananu, a trojica starih majmuna i onaj jedan „novi“ majmunčić istog će trenutka početi da ga tuku – pri čemu onaj novi ne zna zašto to radi. Neprekidnim menjanjem majmuna u jednom trenutku ćete imati petoricu novih. „Najnoviji“ koji krene po bananu dobiće batine od ostale četvorice koji pojma nemaju zašto to rade, zašto ga tuku – njih četvorica nikada nisu bili istuširani!

Po sistemu imitiranja ili copy/paste sistemu danas funkcioniše čitav svet – mediji, politika, organizacija društva, biznis… Svi samo nekog oponašaju, a niko se više ne pita zašto radi baš to što radi!

Da vidimo kako se priča o pet majmuna ogleda u našim medijima. Sledi mali, skraćeni pregled.

Svi stalno upozoravaju na filmove i serije koji nisu prikladni za mlađe od 12, 14, 16, 18 godina. Jeste li se zapitali zašto ne 11, 13, 15? Zato što su svi, u sastavu pratećeg materijala za film, dobili upozorenje neka tamo američke komisije koja je „izračunala“ starost za koju je neki sadržaj podoban odnosno nepodoban. Svi prenose/kupuju licence/imitiraju „reality show“ programe pokušavajući tako da dignu rejting programu, ne shvatajući da je reč o vrsti tv emisije koja se zove „direktan prenos“. Ovu vrstu emisije samo treba realizovati na zabavan način koji odgovara zemlji/podneblju/lokalitetu/mentalitetu – potencijalnim gledaocima i dobili ste originalan, autentičan „reality show“. Svi na nacionalnim televizijama govore za novinara koji se javlja iz Zaječara (na primer): dopisnik iz Zaječara. Ali, dopisnik je novinar koji se javlja sa mesta koje tv program ne pokriva svojim signalom. Kada se novinar javlja iz „domaćinskog mesta“ koje je pokriveno signalom, onda je on „izveštač“ ili „reporter“ ili jednostavno „naš novinar“ ili „naš saradnik“. Svi imitiraju političke šou emisije (talk show) iako nemaju grupu istraživača iza „zvezde“ (voditelja, ponekad i autora) emisije. Sve špice emisija podsećaju jedna na drugu – čast izuzecima – a rađene su po uzoru na čuvene satelitske programe. Masa izveštača sa terena više na završava izveštaj lagano završavaju poslednje reči u poslednjoj rečenici ili uz reč „doviđenja“ već svi „vrište“: studio! U gomili jutarnjih programa čujemo da su svi aerodromi u zemlji otvoreni iako je vest kada je neki zatvoren (vest je kada nije uobičajeno stanje stvari, inače bi svako od voditelja jutarnjeg programa mogao mirne duše da govori da je „sunce danas izašlo na istoku“)… Primera je bezbroj i o njima ću pričati ponaosob u daljim tekstovima u vezi sa medijima (kategorija „mediji“ na blogu).

Da li treba da pominjem ostale oblasti života i naša „prepisivanja od reči do reči“ američkih političkih kampanja, „liberalne“ demokratije, funkcionisanje preduzeća (kadrovsko odeljenje već dugo je human resources, direktor je odavno menadžer, vrednovanje rada je odavno evaluacija)… O tom potom.

Obrazloženja tipa „zašto da izmišljamo rupu na saksiji“ ili „toplu vodu“ daju oni koji uopšte ne razmišljaju o cvetu u saksiji ili o vrstama energije (načinima) da se zagreje voda.

Svi su, u već vulgarnom oponašanju zaboravili na ideje…

A „hrana“ iz naše priče o pet majmuna sve vreme stoji na vrhu kaveza i trune… Šteta.