Kaži mi, kada bih te jednog dana zgrabio
i stopalo ti poljubio
ne bi li posle toga malo hramala
u strahu da mi poljubac ne zgnječiš.
(Nikita Stanesku, »Pesma« iz knjige »Stanje poezije«, Beograd 1980,
preveo Petru Krdu)
onako, sasvim usput
osluškivanje tišine, veština namigivanja Mesecu i još neki posebni pogledi na svet
rss veze
onako, sasvim usput 
Najraca i najlepsa
U stvari – pre svega nezaboravna… I kada je neko kaže iskreno nekoj devojci reči se pretvore u čaroliju!
hramala bih, sigurno! 🙂
Znači, ti si prava…
Sve smo prave, kad smo ‘vako ljubljene.
Glupost,
kaže razum.
To je – što je,
kaže ljubav.
Nesreća,
kaže trezvenost.
Ništa drugo no bol,
kaže strah.
Bezizlazno stanje,
kaže pamet.
To je – što je,
kaže ljubav.
Smešno,
kaže gordost.
Lakomisleno,
kaže opreznost.
To je nemoguće,
kaže iskustvo.
To je – što je,
kaže ljubav.
(Erich Fried)
A, ovo je bilo mnogo lepo! Baš ti hvala. Da li znaš onu Fridovu kratku pesmu (koja je kasnije u obliku grafita osvanula i na Berlinskom zidu):
Bio sam uobražen,
ali sam to prevazišao
i sada sam
savršen.
Naravno. Mora da ima neke balkanske korene – i po uobraženosti, ali i bogami i po senzibilitetu…