Najkraća ljubavna pesma

21 05 2010

Kaži mi, kada bih te jednog dana zgrabio

i stopalo ti poljubio

ne bi li posle toga malo hramala

u strahu da mi poljubac ne zgnječiš.

(Nikita Stanesku, »Pesma« iz knjige »Stanje poezije«, Beograd 1980,

preveo Petru Krdu)

22 05 2010: kvasac limited (00:21:05) :

Najraca i najlepsa

Одговор
23 05 2010: darkok (23:54:36) :

U stvari – pre svega nezaboravna… I kada je neko kaže iskreno nekoj devojci reči se pretvore u čaroliju!

Одговор
22 05 2010: shunjalica (19:08:45) :

hramala bih, sigurno! 🙂

Одговор
23 05 2010: darkok (23:53:44) :

Znači, ti si prava…

Одговор
24 05 2010: shunjalica (11:26:58) :

Sve smo prave, kad smo ‘vako ljubljene.
25 05 2010: Dina (16:23:46) :

Glupost,
kaže razum.
To je – što je,
kaže ljubav.
Nesreća,
kaže trezvenost.
Ništa drugo no bol,
kaže strah.
Bezizlazno stanje,
kaže pamet.
To je – što je,
kaže ljubav.
Smešno,
kaže gordost.
Lakomisleno,
kaže opreznost.
To je nemoguće,
kaže iskustvo.
To je – što je,
kaže ljubav.
(Erich Fried)

Одговор
25 05 2010: darkok (16:32:31) :

A, ovo je bilo mnogo lepo! Baš ti hvala. Da li znaš onu Fridovu kratku pesmu (koja je kasnije u obliku grafita osvanula i na Berlinskom zidu):

Bio sam uobražen,
ali sam to prevazišao
i sada sam
savršen.

Одговор
25 05 2010: Dina (16:35:07) :

Naravno. Mora da ima neke balkanske korene – i po uobraženosti, ali i bogami i po senzibilitetu…

Одговор