Ko je ukrao lepotu?

Dok razmišljamo o svetu oko sebe čini nam se da su nestale mnoge lepršave stvari. Kao da ih je neko jednostavno odneo jednog dana, a da to niko nije odmah primetio – to shvatimo tek sa zadrškom. Nekih od tih stvari ne možemo ni da se prisetimo – samo znamo da nam nešto fali, a često ne umemo da objasnimo šta je to…

Možda postoji odgovor na pitanje kako je do toga došlo. O tome govori priča koja sledi.

Predsednik uprave velike kompanije dobio je na poklon karte za koncert –  na programu je bila Šubertova „Nedovršena simfonija“. Predsednik je zbog obaveza morao da propusti ovaj događaj pa je karte dao jednom od menadžera u firmi. Sutra ga je upitao kako je bilo na koncertu, a menadžer mu je istog trenutka predao pisani izveštaj:

1 – U posmatranom razdoblju četiri svirača oboe nisu imali šta da rade. Njihov broj treba

redukovati, a njihove poslove treba rasporediti ostalima u orkestru. Ovaj potez će ukloniti varijacije u aktivnostima.

2 – Svih 12 violina je sviralo identične note. To je nepotrebno dupliranje – osoblje te sekcije treba drastično smanjiti.

3 – Nema svrhe da duvači ponavljaju iste deonice koje su već odsvirali gudači. Kada bi se uklonile sve deonice koje se ponavljaju koncert bi mogao da se skrati sa dva sata na svega dvadeset minuta! Da je Šubert vodio brigu o tim stvarima, verovatno bi dovršio simfoniju!

4 – Dirigentov nastup može da se snimi i orkestar može u svakom sledećem izvođenju da ga prati na video bimu – tako dirigent može da bude angažovan honorarno samo za jedan nastup

5 – Posle koncerta treba prodavati DVD sa prvim stavom uz snimke krupnih kadrova publike – prodavali bi se kao uspomene sa venčanja ili sahrana.

Eto, tako su nestale neke lepe stvari, tako je lepota zipovana i smeštena u neki sporedni folder sveta menadžera u kojem živimo…