WC ili WC?

30 06 2010

Leto je doba kada dolazi do najviše jezičkih nesporazuma i to prilikom susreta turista i domaćina iz raznih zemalja. Svega bi ovoga naravno bilo mnogo manje kada bi se i jedni i drugi potrudili da bar pretpostave navike i razmišljanja onih drugih. Jedna letnja priča govori baš o takvoj vrsti nesporazuma…

Neka engleska porodica bila je na odmoru u Nemačkoj. Za vreme jedne od šetnji primetili su jednu ljupku kućicu u polju koja bi im baš odgovarala kada dođu na odmor sledeće godine. Saznaše da je vlasnik jedan protestantski pastor pa sa njim sklopiše ugovor za iznajmljivanje kuće iduće godine. Po povratku u Englesku gospođa se priseti da u kućici nije primetila WC i, kao pedantna Engleskinja odluči da napiše pismo pastoru i zamoli ga za informaciju gdje se u kućici nalazi WC.
Pismo je bilo napisano ovako:
„Poštovani gospodine Pastore, ja sam ona gospođa što je s Vama sklopila ugovor za iznajmljivanje kućice. Nisam pri obilasku kuće naišla na WC te vas molim da me obavestite o tome gde se on nalazi…“

Primivši pismo, Pastor nije shvatio skraćenicu WC na pravi način – bio je siguran da je reč o anglikanskoj kapelici čiji su inicijali isti (Walah Chapell) i zato odgovori ovako:
„Poštovana gospođo, čast mi je da Vas obavestim da se mesto koje Vas zanima nalazi 12 kilometara od kućice, sto je poprilično nepogodno za one koji su navikli da ga češće  posećuju. Ko je navikao da se tamo duže zadržava zbog svojih poslova trebalo bi da ponese nešto za jelo tako da se može da se tu zadrži celi dan. Do mesta se može doći  prema izboru: peške, biciklom ili automobilom, ali je bolje doći ranije da ne bi usled zakašnjenja završili napolju i ometali druge. U objektu ima sto mesta za stajanje i četrdeset za sedenje. Postoji ventilacija kako bi se izbegli neugodni mirisi. Sedišta su prekrivena crvenim velurom. Preporučuje se da se dođe na vreme ako želite da zauzmete  sedeće mesto. Deca sede skupa s očevima i pevaju, svi plješću rukama i udaraju nogama. Na ulazu Vam daju jedan list papira, a ko zakasni može da se posluži komšijinim listom. Papir se na izlazu vraća osobi za to zaduženoj kako bi se mogao koristiti bar još mesec dana. Postoje veliki zvučnici i pojačala da bi se svi zvuci mogli čuti i napolju za utehu onima koji su zakasnili pa nisu mogli da uđu. Ono sto se sakupi, podeli se siromasima. Postoje i specijalni fotografi koji Vas slikaju u raznim pozama kako bi Vas svi mogli videti kako učestvujete u tako humanom činu.“

WC po jednima

WC po drugima

Advertisements




Teniski biseri (I deo)

29 06 2010

Za one koji vole tenis i koji prate dešavanja na Vimbldonu. Ovo su ever green teniski „biser-momenti“ zabeleženi fotoaparatima…





Fudbalski biseri (I deo)

29 06 2010

Za one koji vole fudbal i prate Svetsko prvenstvo u Južnoj Africi. Ovo su fudbalski „biser-momenti“ sa svih strana sveta…





“Božanstveni” božji zastupnici (pa i neki vernici)…

28 06 2010

Svakoga dana stigne po neka nova vest u vezi sa božjim zastupnicima na zemlji (ne samo u vezi sa karikaturama po novinama). Stalno neke frke među pripadnicima različitih religija, a onda, kao šlag na tortu, stigne i neka vest o sukobu pripadnika neke od verosipovesti sa medijima ili ateistima ili agnosticima. Jesam li pomenuo i stalne sukobe među pripadnicima iste veroispovesti? I to se ne događa samo kod nas već na celoj planeti. Uostalom evo i priče koja to pokazuje, a ispričana je u prvom licu jednine.

Jednoga dana išao sam preko mosta kad spazih čoveka koji stoji na ogradi građevine, spreman da skoči dole. Potrčah ka njemu i viknuh: Stani! Ne čini to!

– Zašto da ne skočim,  upita me on.

Rekoh mu: – Pa, ima toliko mnogo stvari zbog kojih vredi živeti!

– Kao na primer, upita on.

– Evo, recimo…Jesi li religiozan ili ateista?

– Religiozan sam!

– Isto kao i ja! Jesi li hrišćanin ili budista?

– Hrišćanin sam!

– Eto vidiš, baš kao i ja! Jesi li katolik ili protestant?

– Protestant!

– I ja sam protestant! Jesi li baptista ili episkopej..?

– Baptista, prekinu me on.

– Baš kao i ja! Jesi li iz Baptističke crkve božije ili iz Baptističke crkve gospodove?

– Baptističke crkve božije!

– Kao i ja! Jesi li iz izvorne Baptističke crkve božije ili iz Reformisane Baptističke crkve božije?

– Iz Reformisane Baptističke crkve božije.

– Baš kao i ja! Jesi li iz Reformisane Baptističke crkve božije reformacije 1879-te ili iz Reformisane Baptističke crkve božije reformacije 1915-te?

Na to on reče: – Iz Reformisane Baptističke crkve božije  Reformacije iz 1915-te!

Na te njegove reči ja mu priđem, uzviknem ”Umri neverniče!”

I gurnem ga dole!

Izgleda da na ovoj planeti niko nema problem sa Bogom već sa njegovim fan klubom. Tačnije: klubovima obožavalaca. Onim klubovima koji su opisani u “Imenu ruže” Umberta Eka rečima sa kraja knjige: Smeh ubija strah, a bez straha od đavola nema potrebe za bogom.

Što bi rekao neki utemeljivač na ove Ekove reči: Tako je kazano i tako će biti sve dok na crkvama bude gromobrana.

Mada, ima i primera koji govore da je stvarna podela među pripadnicima svih religija na one koji su zatucani i na one koji su širokih vidika. Naravno, sledi pričica-primer u kojoj razgovaraju dva sveštenika.

Prvi kaže: Čuo sam, nešto se šuška da će nam ukinuti celibat.

Drugi odgovara: Ma čisto sumnjam da će nam dozvoliti da se ženimo. Nećemo mi to nikada doživeti.

Prvi će na to: Možda nećemo mi, ali hoće naša deca…

p.s.  Usput, kada na Google-u upišeš pod „search“ reč „god“ dobiješ preko 170 miliona fotografija sa slikama svevišnjeg… Da li je Google možda nekia vrsta“čistog uma“?





Po čemu ćemo pamtiti SP u fudbalu (I)

27 06 2010

Aotearoa i pice su igrali utakmicu i bilo je 1:1, mada su pice bile favoriti. Ali, sa picama se nikad ne zna: taman pomisliš da ćeš da ih dobiješ, a one te satru; ako misliš da su slabe one te iskoriste i pobede – to stalno beleži istorija… svetskog fudbala. Hajde da vidimo šta sam ja to rekao: Aotearoa na maorskom znači „zemlja dugog belog oblaka“ i to je prvo ime Novog Zelanda. Italija je zemlja u kojoj su nastale pice, a ubrzo i picerije. I bilo je 1:1. Prosto sam poželeo da na drugi način govorim o fudbalu.

A po čemu će biti upamćeno tekuće SP u fudbalu, a što je već sada jasno.

Na svetskom prvenstvu su učestvovale:

Zemlja Indijanaca za koju ne igra nijedan Indijanac,

Zemlja Aboridžina za koju ne igra nijedan Aboridžin,

Zemlja Maora za koju ne igra nijedan Maor.

Tu je bila i zemlja Francuza za koju je igralo tek 5-6 igrača čiji je deda rođen u Francuskoj, a i Nemci su sledili ovaj primer tursko/arapsko/srpsko/brazilsko/poljskom varijantom: Ozil, Kedira, Marko Marin, Kakau, Klose, Podolski… Reprezentacije sve više podsećaju na stare rimske ili srednjovekovne vojske plaćenika u kojima su se nalazili ratnici iz svih mogućih naroda.

Teledirigovana lopta koja u sebi ima čip i leti u gol ili pored gola u zavisnosti od želje čelnika FIFE koji sede za kontrolnim stolom i upravljaju njome. To je budućnost. Za sada, u svojim istraživanjima FIFA je pronašla „ludaču“ – to je novi beogradski nadimak za novu loptu (džabulani joj je zvanično ime) kojom se igraju utakmice na SP, a koju izgleda finansiraju proizvođači bensendina.

Jedna od stvari po kojoj će biti upamćeno ovo Svetsko prvenstvo je i ogromna količina duvanja. Ovo masovno duvanje prenosile su sve svetske televizije, a išlo je na živce svakome ko nije komarac. Usput, da li ste primetili da se komarci sakupljaju na ekranu televizora kada pustite zvuk vuvuzele truba na utakmicama malo jače. Misle da su to njihove ženke.

Najviše golova na svetskim prvenstvima postigli su igrači koji su imali mlađeg brata; najviše stativa je pogođeno u parnim minutima utakmica; najviše penala dosudile su sudije koje su imale žene rođene u septembru; kada se saberu brojevi koje su na dresovima nosili igrači koji su davali golove na svetskim prvenstvima dobija se broj 14,176; više od 80 odsto trenera čije su reprezentacije stizale do polufinala nosile su broj cipela 45 – ovo SP obeležile su i sulude statistike koje su nam prenosili neki sportski komentatori, a ovo je bio naš doprinos totalnom konceptu „postotaka i proseka“.

Ovom spisku do kraja SP dodaću još neke stvari.





Pomozite političarima! (II)

23 06 2010

Ako ste pročitali tekst u vezi sa osnivanjem novog Udruženja građana koje ima za cilj pomoć našim siromašnim političarima, onda je ovo za vas šlag na tortu. Prilažem linkove za video zapise na YouTube-u sa konferencije za novinare održane u Međunarodnom press centru.

http://www.youtube.com/watch?v=C8nAhVwTLOw

http://www.youtube.com/watch?v=GloTaqhSmOw

U međuvremenu nam se javio i Zoran iz Kragujevca – jedan od  zabrinutih građana koji je pročitao proglas novog Udruženja i potpuno se složio sa tekstom ovog dokumenta, a posebno sa poslednjim pasusom u kojem se nalazi opaska:

„Ne želimo da se neko doseti i izgovori skaradne reči: Sačuvaj me Bože od lova na nepristojno bogate koji organizuju nepristojno siromašni.

Kada bi se to dogodilo svako bi mogao da pravi foto kolaže nalik na ove koje prilažem, a koje je sam Zoran uradio za primer eventualne negativne reakcije dela javnosti.

adresa originalnog mesta na kome se nalaze ovi kolaži je:

http://www.toonpool.com/cartoons/Indecent%20President_87741
http://www.toonpool.com/cartoons/Demokratska%20patka_87971





O taličnima, baksuzima i orlovima…

22 06 2010

Sigurno vam ide na živce kada vam iz dana u dan ljudi iz okoline stalno nešto ponavljaju. Pa još ako je to neka etiketa koju su vam prilepili za trenutnu inkanrnaciju, dođe vam da poludite. Osim ako imate sreću pa ste zaboravni – znate kako se kaže: skleroza je sjajna bolest – em ništa ne boli em svakog dana upoznaješ nove ljude.

Kada nam ljudi iz okoline svakoga dana ponavljaju nešto, to može da utiče na naše ponašanje. Ako nam različite osobe govore „ti si rođeni baksuz“ svakoga dana po pet puta na kraju ćemo da se poistovetimo sa ulogom koju nam je društvo dodelilo i počećemo da živimo kao baksuz svojatajući sve odlike osobe koja baš nema sreće. Tako nastaju mnogi „srećkovići“, „luzeri“, „šlihtare“ i ostali tipovi ličnosti iz naše okoline.

Kako to izgleda na širem planu – evo primera.

Kada ti stalno sugerišu da si orao, jednostavno poželiš da to i proveriš. Raširiš ruke za koje pretpostavljaš da su krila, poskočiš i – ako je to u šesnaestercu i ako te lopta udari u ruku onda je to penal!

A onda svi koji su ti govorili „Dobro došli, orlići“, „Gde ste orlovi“ i slične stvari počnu da te ubeđuju da nisi orao. Kao kod psihijatara. Oni te prvo mesec dana govore da si lud, a onda te sledećih 50 godina na privatnim seansama ubeđuju da nisi.

Krasić, Jovanović, Žigić i Stanković

I šta sad da radimo pre Australiju – kako orlovima sugerisati da se spuste na zemlju? To jednostavno ne ide.

Da im kažemo: Orlići ne širite krila, napenaliće vas kenguri! Ne ide – kako orlu reći da ne koristi krila. Ma nek polete – pa šta bude! Bar će biti poletno. Uostalo, poletnost odgovara početku leta. Mada, u Južnoj Africi je zima – baš je komplikovano ovo svetsko prvenstvo.

Kuzmanović

Vidić

Ipak, evo taktike koju predlažem za Australiju – zasnovana je na dve priče. Prvi evropski moreplovci koji su stigli do Australije pitali su domaćine – Aboridžine, kako se zove ona životinjica koja skakuće i koja ima džep napred na telu. Oni su odgovarali rečju KENGURU što na njihovom jeziku znači „Ne razumemo vas“. Tako je kengur dobio ime. Druga priča je u obliku pitalice:

Zašto kengurica ne voli kišne dane? Zato što se onda deca igraju u kući!

Dakle, ako ne možeš da pobediš Australijance u skok igri („kengurskoj“), napravi džep strategiju na sredini terena i izmami ih iz njihovog odbrambenog prostora. Srećno!

selektor Antić