Pogled na svet iz posebnog ugla 1

16 06 2010





„Nojeva barka“ (beogradski grafiti 2) – XVI deo

16 06 2010

Knjiga beogradskih grafita „A onda je Nojevu barku presrela nuklearna podmornica“

– strane 85-88

Najveći udarac mom dečku bio je

kada sam ga prevarila sa antenom za mobilni!

THE LITTLE MIDDLE PIG

Stoji kamila na tarabi i plete helikopter.

Nailazi policajac i pita je:

Znaš li ti da je ovo jednosmerna ulica?!

DELTA BOY

Najveću vrednost ima ona banana

koju u isto vreme ugledaju dva majmuna!

PREMIJER ZOO VRTA

Ne verujem da će Isus doći.

Tako su pričali i za Rolingstounse.

BOSANSKA POSLA

Glavobolja, zubobolja, gorušica,

dijareja, nesanica… sve redom stvari ženskog roda!

TALIČNI

Čir, žulj, proliv, tumor, šlog, infarkt…

U kom to rodu beše?

A da ne zaboravimo da je i reč muškost ženskog roda!

PLAVUŠICA

Kako računaju beogradski kelneri?

3 puta 7 je 28… Daj mi 50, nemam da ti vratim dinar!

KELNER VEGETARIJANAC

Pored dva pandura projuri žuti fića i jedan od njih kaže:

E, vidiš, ovakav ću i ja da kupim. Ali LADU i to belu!

DR SOFTWARE

Zašto psi imaju pljosnate njuške?

Zato što trče za parkiranim automobilima!

JOGURT PLUS

Koji je idealan broj zuba koji treba da ima tašta?

Dva – jedan da boli, a drugi da otvara zetu pivo!

TVRĐAVA

Skinuo sam se sa gibanice. Sada sam na musaki.

DIPLOMIRANI DEGUSTATOR

Ako sebe, ogledajući se u očima velikih ljudi,

vidiš kao malog čoveka

onda ti ljudi nisu veliki.

Da jesu, ti bi kao velik stao u njihov pogled.

LELE BOŠKE

Nikad nemoj da gaziš po malim ljudima

jer su ti oni pomogli da postaneš veliki!

LEPTIR NA ASFALTU

MUP vas obaveštava da vaša prijava

zbog vožnje u pijanom stanju nije prosleđena

jer ono što ste duvali policajcu nije bio alkometar.

LERO

A sada dragi gledaoci,

u pauzi između dva rata da vam pročitam sastave armija!

ĐANFRANKO ZVONKO

Samo tajna policija gledajući druge

gleda svoja posla!

SARMURAJ

Ne puštajte da misli vašeg muškarca lutaju.

Tako malene mogle bi da se izgube!

JA

Za rođendan sam dobio opremu za skijanje na vodi

pa sad tražim jezero s nagibom!

OSMI PATULJAK

Priđe pas flaši s rakijom, omirisa je pa začuđeno reče:

Šta li je ovo? Miriše kao gazda, a nije on!

MOBILNI SLUŠALAC

Koliko je plavuša potrebno da se zatvori strujno kolo?

Dve – jedna da se kupa, a druga da joj doda fen!

PLAVUŠA ISPOD OKA

Bolesnicima treba zabraniti ulazak u bolnicu.

Bolje SPREČITI nego LEČITI!

TORENTE

Bože, ako si sudija

sviraj već jednom ofsajd Amerima!

MARKANTONI

Ko odbije da pogleda u noć zato što je tama opasna

nikad neće osetiti radost otkrivanja svetlosti.

SAZVUČJE

Reči nikad ne mogu biti velike.

Velik je samo prostor koji im poklanjamo

da u njemu lutaju.

OSMEH NA RASPUSTU





Siromaštvo je naše najveće bogatstvo

15 06 2010

Moram danas da vam nešto priznam. Već dva meseca vam se obraćam preko ovog bloga i red je da vam kažem nešto što sam jedno vreme držao u tajnosti. Dakle, pre pola godine sam bio otet od strane vanzemaljaca. Odveli su me na svoj brod koji je za nas nevidljiv, a kruži oko Zemlje. Vanzemaljci koji su me oteli su žuti sa ogromnim crvenim pipcima. Na meni su obavljali eksperimente i ugradili su mi implant preko kojeg me stalno drže pod kontrolom. Da li mi verujete? Trebalo bi da potpuno verujete u ovu moju priču ukoliko ste osoba koja je poverovala da su pre nekoliko dana objavljeni tačni podaci o imovini funkcionera u Srbiji, podaci koje su oni obelodanili i prijavili instituciji koja je za to nadležna.

Sve su to plate od oko 1000 evrića, neka mala štednja – što bi se reklo za crne dane, stančići ispod 100 kvadrata – tek poneki pređe ovu granicu, poneka garažica i – to je to. Ministar koji je delio 1000 evra šakom i kapom ispade na granici socijale, a predsednik naše države po ovim podacima je ubogi siromah – on nema baš ništa.

Da li biste sredovečnoj osobi koja ništa nije stekla u životu, koja ništa ne poseduje, koja će kada ostane bez plate morati da se osloni na milosrđe bližnjih, da li biste poslušali savet te osobe na temu kako da se ponašate, šta da radite u životu… Da li biste je uopšte slušali šta govori? Da li biste svojoj deci rekli da se ugledaju na nju? Da li biste osobu koja ništa ne poseduje sledili na njenom putu, osim ako nije Isus ili Gandi? A nešto ne mogu da pronađem ideje sina božijeg u govorima naših funkcionera.

A onda mi se, dok sam dalje razmišljao, kosa digla na glavi jer, kada čovek nešto poseduje on sa tim može da radi šta god hoće. A funkcioneri možda i ne poseduju onoliko koliko smo očekivali, ali poseduju nas! Mi smo u stvari njihova imovina i sa nama mogu da rade šta god hoće. Tako funkcioniše ovaj sistem – posedovanje jednog naroda nisi dužan da prijaviš. Kada kidnapuješ osobu i imaš jednog taoca, juri te policija. Kad imaš osam miliona talaca oni prestaju da budu taoci već postaju kidnaperska imovina. Znači – oni mogu da se klade sa nekim stavljajući nas kao ulog. Mogu da nas prodaju, zamene, iznajmljuju, stave na neku posebnu berzu…

Kada su nekadašnji vlasnici naroda odnosno kraljevi, ostajali švorc oni bi se obratili nepristojno bogatim feudalcima, a ovi su onda šišali kmetove. Sačuvaj me Bože lova na nepristojno bogate koji organizuju oni koji su nepristojno siromašni.





Srbija – Gana 1:0…

13 06 2010

…ali u crvenim kartonima!

Ipak, sve je u glavi. Prva utakmica na SP u fudbalu može da znači potpuni slom nekog tima, ali može da bude i nadahnuće za kasnije uspehe.

Da se svi prisetimo.

1962. godine Jugoslavija je u prvoj utakmici izgubila od SSSR-a rezultatom 2:0. Na tom prvenstvu je stigla do četvrtog mesta. 1990. godine Nemci su pobedili tim Jugoslavije rezultatom 4:1. Ipak, tada smo igrali četvrtfinale sa Argentinom i izgubili nesrećno na penale (na kraju to je bilo mesto broj 5 na SP za Jugoslavju).

1998. Turska je izgubila u prvoj utakmici od Brazila (1:2) i kasnije stigla do 3. mesta na prvenstvu. Na prošlom SP Ukrajina je izgubila rezultatom 4:0 od Španije i posle stigla do četvrtfinala. 1994. godine Bugarska je izgubila od Nigerije (0:3), a na kraju prvenstva bila je na četvrtom mestu. Na istom prvenstvu Italija je izgubila od Irske, a na kraju je finalnu utakmicu izgubila tek na penale od Brazila. 1990. Argentina je izgubila prvu utakmicu od Kameruna, a na istom prvenstvu je igrala finale sa Nemačkom (izgubila sa 1:0). 1982. godine Nemačka je izgubila prvu utakmicu u grupi od Alžira (1:2), a na kraju igrala finale sa Italijom. Sama Italija je na tom SP u fudbalu odigrala tri nerešene utakmice u grupi i na kraju osvojila SP. 1954. godine Nemačka je u grupi izgubila utakmicu sa Mađarskom čak sa 8:3, a kasnije je u finalu pobedila favorizovanu „laku konjicu“ Mađara sa 3:2.

Posetio sam 15-ak foruma na internacionalnim sajtovima. Najveći broj onih koji su ostavili neki komentar tvrde da je utakmica bila veoma zanimljiva, da je Gana osvojila značajnu pobedu „za Afriku“, da Srbija ima dobar tim i da joj žele sreću na narednim utakmicama.

Dakle, čaša je ipak „polupuna“ ako imaš snage/volje/mašte/stila da razmišljaš na taj način.






Prava prijateljstva, mada malo neobična (I)

9 06 2010





Ko ti brani da braniš?

9 06 2010

Na koga vas podseća musava devojčica koja u zaprljanoj haljinici prilazi vašem stolu u kafanici i nudi mali buket cveća vama i vašoj devojci. To je bivša prosjakinja koja je ispekla zanat, učlanila se u organizaciju (koja ima i menadžera prosjaka) i sada piše projekte (za finansijere) da bi dobila novac od ljudi u kafanici (iz nekog fonda). Njen prvi projekat je cveće. A ko to danas piše neprofitne projekte i zarađuje tako svoj hleb nasušni? Toliko nas ima raspoređenih po svim mogućim neprofitnim nevladinim organizacijama da niko ne treba ni da se čudi što smo postali neprofitno društvo. Uostalom i naši državni organi stalno pišu projekte od kojih se finansiraju neprofitne stvari iz fondova EU… Ako neko od njih izgubi posao u najavljenoj „seči“ radnih mesta uvek može da se vrati na kafanu i cveće.

No, ostavimo po strani najveći broj NVO koje postoje samo zbog novca, ostavimo po strani one NVO koje su napravile partije pa preko njih „uvoze“ novac za finansiranje partijskog delovanja (i lične potrebe najistaknutijih članova) – posvetimo se za čas samo onim malobrojnim NVO koje deluju iskreno. Njihovi članovi su ponekad toliko zabrinuti za stanje koje su uočili na terenu da često promaše suštinu. To ćemo najbolje da vidimo kroz malu priču o jednoj plavušici.

Plavušica se zaposlila kao učiteljica u osnovnoj školi.

Prvi put kada je vodila decu na fizičko, primetila je da

se sva deca igraju zajedno, osim jednog dečaka koji

je stajao po strani potpuno sam. Prišla mu je i pitala

ga da li je sve u redu, na šta joj je dečak odgovorio da jeste.

Nakon nekog vremena primetila je

da dečak još uvek stoji sam.

Ponovo mu je prišla i pitala ga:

”Hoćeš li da ja budem tvoja prijateljica?”

Dečak odgovori:

”Može.”

”Dobro, onda mi reci zašto se svi tamo igraju,

a ti stojiš ovde sam.”

”Ja sam golman.”


Ponekad intervencija u sredini koja se sama organizovala može bitno da pokvari stvari. Da bi mogao da savetuješ i popravljaš stvari moraš prvo da znaš pravila igre na terenu. Ponekad stvarni problem nije ono što nam se na prvi pogled čini kao problem. Dakle, problem nije u tome što dečaci u priči igraju fudbal. Problem je u tome što smo bili toliko zauzeti rešavanjem nepostojećeg socijalnog problema malog golmana da smo izgubili iz vida to što ne znamo gde su na tom času fizičkog devojčice. Šta one rade? I što nisu sa dečacima?





Muška opsesija broj 1 – zavirivanje u ženske stvari

8 06 2010

… u XXI veku, isto kao i u prethodnih 1000 vekova, kao i uvek…

Od malih nogu, stalno se zaviruje čim se ukaže prilika, sve se beleži i stavlja u arhivu...

... hm, ne znam šta je ovo, ali mi se već dopada...

... ček, ček, da gvirnem malkice...

... da vidimo sad ovo, uups, greška...

... za pravog voajera ovo je švedski sto...

... a kad dečkić jednog dana odraste onda slika pejzaže iz prirode.

… ili, kako kaže onaj grafit:  Žene sede skrštenih nogu jer su muškarci zauzeti maštanjem o seksu!





Uvod u obuku za navijanje sata

7 06 2010

Razmisli dobro: kada ti poklanjaju sat poklanjaju ti mali cvetni pakao, tamnicu vazduha. Ne daju ti samo sat, srećan rođandan i nadamose da će trajati jer je dobre marke, švajcarski; ne poklanjaju ti samo tog sićušnog klesara kojeg ćeš staviti na ruku i šetati s njim. Poklanjaju ti, ne znajući, i najstrašnije je što to ne znaju, poklanjaju ti jedan krhki i prolazni komadić tebe samog, nešto što je tvoje ali nije od tvog tela, što sa tvojim telom treba spojiti kaišem kao nekom očajnom ručicom koja se hvata za tvoju šaku. Poklanjaju ti potrebu da ga navijaš iz dana u dan, obavezu da ga navijaš da bi ostao ono što je; poklanjaju ti opsesiju da proveravaš koliko je tačno sati u izlozima zlatarnica, vestima sa radija, telefonom. Poklanjaju ti i strah da ćeš ga izgubiti, da će ti ga ukrasti, da će ti ispasti na pod i razbiti se. Poklanjaju ti njegovu marku, i sigurnost da je ta marka bolja od drugih, poklanjaju ti sklonost da upoređuješ svoj sat sa ostalima. Ne poklanjaju ti oni sat, nego si ti poklonjen, tebe daju za rođendan satu.

(kratka priča Hulia Kortasara; iz antologije „Najkraće priče na svetu“, 1993, priređivač: David Albahari)





Veština namigivanja Mesecu…

6 06 2010

… ili – Veština igranja sa Mesecom!





Beogradska skrovišta svetskih tajnih službi

6 06 2010

ilustracija: Branko Pantić