PR, PRESS, taksista i kaluđerica…

10 07 2010

Pošto danas svaki kafić ima osobu zaduženu za PR (primetili ste to, je l` da) da se malo pozabavimo tom pojavom na praktičan način.

Elem, kako se novinarstvo razvijalo, postajalo je sve provokativnije (ponekad i bez potrebe ali navika je navika, šta ćete). Zato su oni koji su bili pod stalnim udarom raznih provokativnih novinarskih pitanja morali da  odgovore na pravi način. I uradili su to – izmislili su posao PR menadžera (ili portparola ili glasnogovornika). Njegov (ili najčešće njen) zadatak je da, kao onaj vazdušni jastuk u kolima amortizuje udare novinara i usmeri ih na željenu stazu. Pri tom on (ili češće ona) moraju da budu ljubazni, kreativni i spremni na sve. Hajde da vidimo kakvo je sada stanje u medijskim komunikacijama pomoću priče u kojoj ćemo muškog junaka zamisliti kao novinara, a žensku učesnicu događaja kao PR menadžerku. Jeste li spremni da tako pratite priču? Idemo onda na nju.

U ovoj priči jedna kaluđerica ulazi u taksi, a tokom vožnje taksista sve vreme bulji u nju.

Ona ga upita zašto je tako gleda, a on joj odgovori:

-Hteo bih nešto da vas pitam, ali ne želim da vas uvredim!

-Sine moj, reče kaluđerica, ne možete da me uvredite. Kada je neko tako star kao ja i kada je toliko dugo kaluđerica, nema toga na svetu što već nije video i čuo. Sigurna sam, bilo šta da želite da me pitate, da to neću shvatiti kao uvredu.

-Onda da vam kažem: Znate, uvek sam sanjao o tome: ja, kaluđerica i znate ono, kako da kažem, oralno zadovoljstvo…

-Aha, na to će putnica, da vidimo šta tu može da se učini. Prvo: ne smete da budete u braku. Drugo: morate da budete katolik!

Taksista je bio oduševljen:

-Da, da, katolik sam i nisam oženjen!

-Dobro, onda skrenite u ovu malu ulicu…

U malenoj ulici kaluđerica je ispunila fantaziju dotičnog taksiste, i oni nastaviše vožnju.

U jednom momentu, taksista počne da plače.

-Dete moje, što plačete?

-Oprostite mi, sestro, zgrešio sam. Moram da priznam da sam vas lagao.

Ja sam Jevrejin i oženjen sam!

Na to je ”sestra” odgovorila:

-U redu je, nema veze, ja se zovem Kevin i krenuo sam na maskenbal!

Očigledno je da smo dobili efektnu priču. Možda ne baš onakvu kakvu smo očekivali na početku događaja, ali smo je dobili. A priča je ono što je najvažnije. Svi živimo za priče.

I očigledno je – priče ne bi bilo (takve kakva je) da se i novinari i PR menadžeri ne prave da jesu ono što u stvari nisu!

Sada, kada znamo zašto su takvi kakvi su, možda smo i malo spremniji da im oprostimo neke greške. A u biti, ako svaki razgovor između novinara i PR menadžera na medijima posmatramo kroz poređenje sa ovom pričom, sve će nam biti smešnije, malo više ćemo moći da uživamo u životu, a stepen manipulacije preko medija osetno će se smanjiti.

Jeste li spremni na to, da budemo malo koncentrisaniji dok pratimo medije, a ne samo da sve uzmemo zdravo za gotovo. Malo je teže, ali je uživancija neopisiva. Pitajte Kevina i taksistu, uostalom.


Радње

Information

One response

11 07 2010
Nataša Gajić

Uživancija dok griješimo ili čim preduprijedimo grešku, mislim ono zdravo za gotovo???
Vama pozdrav od punog imena!

Оставите одговор

Попуните детаље испод или притисните на иконицу да бисте се пријавили:

WordPress.com лого

Коментаришет користећи свој WordPress.com налог. Одјавите се / Промени )

Слика на Твитеру

Коментаришет користећи свој Twitter налог. Одјавите се / Промени )

Фејсбукова фотографија

Коментаришет користећи свој Facebook налог. Одјавите се / Промени )

Google+ photo

Коментаришет користећи свој Google+ налог. Одјавите се / Промени )

Повезивање са %s




%d bloggers like this: