Zagonetka

Za danas sam vam pripremio jednu proširenu zagonetku. Zadatak je da odgovorite ko je ova grupa ljudi:

Dakle, oni se ljube, grle i rukuju prilikom svih javnih susreta.

Osmehuju ti se i kada o tebi misle najgore.

Brutalni su i bezobzirni prema svakom koga prepoznaju kao konkurenciju.

Ako nisi za njih, onda si automatski protiv njih.

Njihovi ciljevi opravdavaju sva sredstva.

Moć ih uzbuđuje i koriste je isključivo za ostvarivanje ličnih interesa.

Stalno se dodvoravaju crkvi, ali ih to ne sprečava da gotovo uvek deluju kao potpuni bezbožnici.

Kada jednom počnu da te reketiraju ne prestaju sve dok ti ne izmuzu sve pare.

Vole da se kreću po raznim prijemima i javnim skupovima i da ogovaraju jedni druge.

Veliki i mali šefovi u grupi su sujetni do krajnjih granica i vole kada  podređeni pokazuju da ih obožavaju iako su svesni da ih svi oni u stvari ne vole i da ih uglavnom mrze zato što ih se plaše.

Sa osobama iz grupe se međusobno pomažu, ali samo do one granice na kojoj ta lojalnost može da naškodi ličnom interesu.

Pohlepni su, ali oni to nazivaju strastvenošću.

Zli su i pokvareni do srži, ali oni to nazivaju pragmatičnošću i realnošću.

Nemilosrdno kažnjavaju neposlušnost koju odmah proglašavaju za izdaju.

Članovi grupe vole da se okupljaju oko vođe i da posle prijateljima tvrde kako ga dobro poznaju i kako su s njim na „ti“.

Bes protiv nadređenih često pretvaraju u iskaljivanje besa prema  podređenima.

Od svakog posla procenat zarade, a to je uglavnom između 10 i 50 posto, daješ onome ko je nešto viši u hijerarhiji. On dogovoreni procenat od svojih prikupljenih sredstava daje onom ko je još viši i tako sve do vrha.

Dakle, ko je ova grupa ljudi? Priznajte ko vam je prvi pao na pamet – DS, G17, srpska Vlada uopšte, SPS, bivša vlada, ona davno bivša srpska vlada, nekadašnji JUL, ili britanski režim, američki režim…

U stvari reč je o Toniju Sopranu, mafijaškom šefu iz tv serije „porodica Soprano“ i o mafijaškoj porodici kojom upravlja. Prijatelji kojima sam pričao ovu zagonetku davali su slične odgovore kao što su oni za koje pretpostavljam da su i vama došli u misli, a jedan je čak rekao „Ma to su neki fašisti mamicu im…“ I sad se pitam – zašto Toni Soprano nije namah prepoznatljiv kod nas. Očigledno da naše iskustvo radi protiv njega. Naše top liste mnogo brže prepoznaju domaću produkciju. Pitam se da li je već neko nekad rekao: Mafija nema alternativu.

na koga ste pomislili?

stvarno, na koga ste pomislili?

na njih…

…ili na njih?

Da vam se mleko ne bi ukiselilo čuvajte ga u kravi!

Da li ste čuli izjavu ministra Dinkića: Sramota je što nema mleka i ulja! Kao da ove nestašice nemaju nikakve veze sa Vladom države. Kao da su neka Baba Kurana i Joca diler seli u sporedni sobičak nekog kafića i dogovorili celu ovu šaradu sa mlekom i uljem, a Vlada je nesrećna zbog toga i oštro protestuje… Ova hit izjava za čas je ušla u konkurenciju za knjigu na kojoj ću možda da radim, a pod nazivom: 101 najveća glupost koju sam čuo u otadžbini Srbiji.

Kada smo već kod mleka, da vidimo mi gde se zaista nalazimo u ovom trenutku. Pokušaćemo do istine da dođemo preko stare priče o opisima državnih i društvenih uređenja preko krava.

Dakle, feudalizam je opisan ovom rečenicom:

Imate dve krave. Vi ih muzete, ali vam feudalac uzima veći deo mleka.

A evo kako je opisan socijalizam:

Imate 2 krave. Država [vlast] ih oduzme i stavi ih u štalu sa svim ostalim kravama. Vi se starate o svim kravama. Država vam svakog dana daje po čašu mleka!

Na redu je opis kapitalizma:

Nemate krave. Banka vam ne daje pare da ih kupite jer nemate nijednu kravu da uložite kao zalog!

Evo kako je opisana demokratija:

Imate 2 krave. Komšije odlučuju kome pripada mleko!

A evo i opisa parlamentarne demokratije:

Imate 2 krave. Komšije odaberu nekog da vam kaže kome pripada mleko.

Sadašnje stanje u Srbiji najbolje je opisano preko „socijaldemokratije, odnosno savremenog društva u kojem kobajagi vlada socijalna pravda“ i preko „države u tranziciji“. Vi odlučite šta je trenutno bliže Srbiji.

Evo kako su krave prošle u socijademokratiji bliskoj komunizmu:

Delite 2 krave sa komšijama. Stalno se sa njima svađate ko ima veće „sposobnosti“, a ko veće „potrebe“. U međuvremenu, niko ne radi, niko ne dobija mleko, a krave crknu od gladi!

A evo i opisa države u tranziciji, I tu prepoznajemo Srbiju:

Imate 2 krave. Morate da se starate o njima, ali država i mafija uzimaju svo mleko. Kradete koliko god možete i prodajete na crno!

Dok razmišljate o tome u kojem je društvenom uređenju Srbija bolje opisana, ne mogu da izdržim a da vas ne podsetim na opis globalističkog društva preko krava:

Imate 2 krave-Šarulju I Belku. Muzete ih I pokušavate da prodate mleko, ali vas u tome sprečavaju nevladine organizacije

koje tvrde da je mleko kancerogeno. Prodate krave državi po bagatelnoj ceni. Ona ih preproda svetskoj korporaciji po nešto višoj bagatelnoj ceni. Korporacija od vas otkupi štalu po bagatelnoj ceni, na nju postavi bilbord sa slikama „svetskih krava“ muzara, Šarulje I Belke, čije mleko (inače sasvim isto) sada košta 5 puta više. Slogan „mleko ljubavi“ smislila je nevladina organizacija sa početka priče.

Specijalni srpski transferi (i ostali vidovi prelaženja)

Ovo je mala analiza samo nekoliko od bezbroj zanimljivih srpskih transfera, prelazaka iz tima u tim i prelazaka u Srbiji uopšte. Sam termin prelazak u Srbiji ima nekoliko posebnih značenja. Najčešće pominjan u ovom veku je prelazak tipa tranzicije kojim pokušavaju da se objasne vremena u kojima ima sve više siromašnih, a oni koji su bogati postaju enormno bogati (a sve je to kao po zakonu i po „biznis pravdi“). Najpreciznije objašnjenje tranzicije nudi aforizam: Brak mi je u tranziciji. Žena me više ne voli, sad me toleriše.

Onih drugih prelazaka, kada neko pređe nekog i tek onda pređe u drugi tim, mnogo je više u Srbiji. Podsetićemo se nekoliko njih. Neću pominjati fudbalere i ostale sportiste, a da li je reč o nekoj vrsti sporta ocenite sami…

Koštunica je igrao za nekadašnje žuto-plave vicešampione Srbije, a onda je iznerviran što mu saigrači nisu dovoljno dodavali loptu, napravio svoj klub. Pre 10 godina proglašen je za evropskog igrača godine, a potom, želeći da po svaku cenu on bude najbolji strelac prvenstva, oterao je iz kluba sve one koji nisu loptu dodavali odmah i njemu. Klub je tako počeo da tavori u sredini tabele, a preti mu i borba za opstanak.

Čedu Jovanovića je kao mladog talenta kupio Vašington D.C. Junajted i potom ga pozajmio žuto-plavima, jednom od dva najjača tima u Srbiji. Nezadovoljan statusom u klubu i činjenicom da nije dobio kapitensku traku, osnovao je svoj FK Građanski, okupio kao navijače starije gospođe iz centra grada, devojke sklone idolopoklonstvu i momke koji smišljaju poluaforizme i sa svima njima u timu trguje za bodove sa favoritima u prvenstvu, a podmladak priprema sa nastupe u američkoj ligi.

Šešelj je centarfor koji je napravio najviše faulova u napadu i isfolirao najviše najstrožih kazni. Tako je izgledalo da igra na rezultat, ali je njegov cilj u stvari bio da što je moguće više drži loptu u nogama i da bude čuven po driblingu kao Miloš Šestić. Naravno, to je njegov tim koštalo mnogo bodova, posebno na evropskoj sceni. Igrao je za sebe ne bi li stalno bio u centru pažnje, ali, kada bi utakmicu prenosila televizija i samo tad, trudio se da igra atraktivno i za publiku tako da je postao cenjen kod onih koji su prenose gledali samo na TV-u.

Toma i Aca su novi napravili klub sa ambicijama da zaigra u Ligi šampiona, pa su pazarili više igrača od Mančester Sitija, a za manje para nego što zaradi baka Stamena petkom prodajući neslani sir na Kaleniću. Tajna je u tome što su svima koji su došli u njihov novi klub obećali da će stalno igrati i da neće sedeti na klupi. Problem je u tome što to znači da bi na teren morali da izvedu 180 igrača što je protiv pravila. Svi čekamo da počne plej of pa da vidimo ko će stvarno da zaigra kod njih dvojice.

„Šta misliš da pređemo u Partiju mačaka? Daće nam toliko love da ćemo zaboraviti šta je pasji život!“

Mlađan Dinkić je dugo bio bez kluba pa je sam sebe pozajmljivao timovima kojima je bio potreban vešt kosotolomac. Na kraju, sa prijateljima je osnovao prvi srpski profesionalni klub. Na treninzima je lomio noge svim igračima koji su bili bolje plaćeni od njega, a postao je poznat po svojim obećanjima navijačima pre utakmice: Pobedićemo ih sa 10:0. Posle utakmice bi tešio navijače: Izgubili smo sa 7:1, ali naš gol je bio toliko lep da vredi 10 njihovih, znači – u stvari je bilo 10:7 za nas! Takođe, poznat je i po svojim analizama: Možda i jesmo poslednji na tabeli, ali navijači ne smeju da zaborave da smo izveli više kornera od svih timova iz lige što dovoljno govori da smo najbolji.

Jedan od ovih „momaka“ je za male pare došao u FK DB, klub koji se specijalizovao za kratkoročno pozajmljivanje igrača svim dobrostojećim klubovima u Srbiji. Tako je on igrao za svakog ko je dobro platio. Poznat je po tome što je stalno visio u ofsajdu i vikao sudijama da su budale. Takođe, postao je poznat i po svojim izjavama: pre meča – zgazićemo ih i poniziti; posle meča – slučajno su nas pobedili, uostalom mi smo lepši, a ja sam najlepši! Nije mu nikad bilo važno da pobedi već da zadovolji ženski deo publike… ili ekipe.

Snežana Malović je iz omladinskog pogona žuto-plavih. Kao igrač posebno je zapažena po tome što se stalno žali na sudije, stalno diže ruku i insistira na tome da je aut za njenu ekipu, da je protivnik u ofsajdu i tako to. Takvim imidžom iritira sve osim svojih navijača.

Branko Pavlović je igrao za matični FK „Narod, napredak i pravda“, ali pošto taj klub nije imao para da plati takmičenje u I ligi svesrpskog zezanja, onda ga je pozjamljivao ekipama iz elitne lige, a na kraju čak i FK Vladi Srbije, tadašnjem aktuelnom šampionu. Pavlović je bio fantastičan strelac, ali su ga svi klubovi iz elitne lige vraćali u njegov matični klub jer je odbijao da folira penale, daje golove rukom i uopšte – igra nepošteno i protiv pravila. Njegov prelazak u nekog budućeg šampiona zemlje (koji će igrati fer-ple)j biće transfer decenije u Srbiji.

Sada kada se prisetimo i ostalih sličnih prelazaka ispada da je ovo prelazna zemlja, a period prelaženja trajni period kod nas.

Najveći transferi godine na planeti (top-lista)

Naravno, pravi transferi su oni na kojima ljudi, poput mrava, svoje živote popunjavaju neophodnim stvarima koje, sa svih mogućih mesta na kojima su ih našli, prebacuju do svojih ognjišta. Takođe, pravi transferi su i oni u kojima se na muci zbijaju redovi i uvek postoji „mesto više“ u autobusu, na kamionu, vozu… Da ne zaboravim, pravi transferi su i oni u kojima prebacujemo sebe u slobodu (mesto broj 1 ove top-liste).

12. mesto top-liste najvećih transfera na planeti ove godine

11. (dva transfera na ovom mestu)

10.

9. (dva transfera na ovom mestu)

8.

7.

6.

5. (dva transfera na ovom mestu)

4.

3. (dva transfera na ovom mestu)

2. (dva  transfera na ovom mestu)

1. mesto liste

Svi naši transferi nasušni…

Iako je Ivan Ćurković stalno pred očima uprave Partizana, iako je poznatiji u svetskim fudbalskim krugovima od bilo kog našeg golmana, iako je u prošloj godini imao bezmalo isti broj timskih nastupa kao i Stojković, uprava crno-belih je kao branitelja „terenske rupe“ pozajmila mladu nadu Sportinga koja se svojevremeno hvalila da joj kroz vene i arterije teku crveni eritrociti i beli leukociti. I nastao je džumbus…

A ne bi trebalo jer živimo u transfer vremenima, pa još u zemlji koja je oduvek bila transfer država. I Vasović je svojevremeno šetao od Partizana do Zvezde i nazad i svašta se pričalo ali nije bilo totalnog džumbusa, i Divac je posle crno-bele imao i kratku crveno-belu fazu, Milko Đurovski je odlazak iz Zvezde u Partizan začinio velikim muzičkim hitom… Milan St. Protić je nastupao za više domaćih ekipa, kao i golman Janjuš, o transferima iz SPS-a u JUL nekad da i ne govorimo, Igor Milanović je plivao i za Partizan i za Mladost, Šefik je branio i za Srbiju i za Crnu Goru i za Srbiju i Crnu Goru, Goran Milić je napadao i za RTB i za HRT.

A i po svetu ima sličnih primera: Figo je igrao i za Barsu i za Real, Tevez i za Junajted i za Siti, Ibrahimović i za Inter i za Milan, Puškaš za Mađarsku pa za Španiju, Kurt Valdhajm za Nemačku, pa za Austriju pa za tim sveta (UN), i Ajnštajn je u jednom trenutku promenio tim, Če Gevara čak nekolicinu njih, ali je, to valja reći, svaki imao petokraku u grbu.

Transfer veka u Galatasaraju

Stojković je, kažu, pozajmljen. To nema nikakve veze sa onom blesavom emisijom „Menjam ženu“. Pitam se zar nije bolje reći gost-igrač nego pozjamljen igrač. Pozajmljen igrač, šta to u stvari znači? To je kao kada jedan robovlasnik kaže drugom: Evo ti moja dva roba da ti pomognu da završiš ambar, a ti mi posle dođeš trećinu prinosa u prve dve godine.

Pitam se da li je MMF uz parice mogao da nam pozajmi i nekog svog igrača za mesto npr. guvernera Narodne banke.

Inače, poslednjih dana prelaznog roka u gostima aktuelnom srpskom žuto-plavom prvaku (DS) koji želi da što pre zaigra u „evropskoj Ligi šampiona“  bila su dva odlična igrača iz inostranstva – Vestervele i Hejg. Učinilo se za čas da bi ova dva vezna igrača mogli da budu angažovani da pojačaju ambicije žuto-plavih (i kobajagi Srbije), ali izgleda da su pregovori za sada bili neuspešni.

No, da se vratimo Stojkoviću i njegovom transferu.

Ma koliko da se govori da sport nema veze sa politikom, stalno se uveravamo da je obrnuto. Iako niko nikad nije rekao (ali je možda mislio) da navijanje za neki klub nema veze sa ideologijom, iz ugla današnjice ne izgleda tako.

(tekst je objavljen na Radiju Tri iz Beograda, u rubrici „Beograd za poneti – rasprodaja grešnih misli“)

 

Vesti iz Srbije – 2. septembar 2030.

… posle petnaest iscrpljujućih godina pregovora predstavnici misije MMF-a, predvođeni Ekremom Jevrićem, napustili su Beograd zadovoljni postignutim dogovorom sa ekspertskim timom Vlade Srbije i guvernerom Stankom Subotićem Canetom (koji se telefonski uključivao sa zaštićene lokacije), saopštivši da su se stekli uslovi za odmrzavanje radnika i penzionera, koji su još 2008. godine proglašeni budžetskim balastom i pohranjeni u zamrzivače PKB-a do okončanja pregovora.

U pisanom saopštenju delegacije Vlade, u kojoj su se osim Jovana
nalazili i Milan, Stojan, Bojan, Raša, Gaša, Triša, Miša i Giša
Krkobabić, navodi se da je Srbija sada još korak bliže priključenju
Evropskoj uniji i da na tom putu imamo punu podršku Albanije,
Republike Sandžak, Vojvodine, BiH, kao i Kineske autonomne oblasti
Blok 70, koje se principijelno protive priznavanju Kruševca,
Lazarevca, Lajkovca, Gornje i Donje Babušnice i Dedinja kao nezavisnih
država!
Na konkretno pitanje novinara kada se tačno može očekivati prijem u
punopravno članstvo EU, iz kojeg su u međuvremenu istupile Engleska,
Nemačka, Italija, Francuska, Španija i još neke nebitne države, Jovan
Krkobabić nije želeo da licitira sa datumima, baš kao što je
svojevremeno savetovao i kralju Menelaju, nadajući se da će se to ipak
poklopiti sa proslavom Dana mladosti, odnosno praznikom u čast
trenutka kada je kao mladić u gudurama Švarcvalda šutnuo kamenčić
ispod kojeg je potekao Dunav.
Predsednik, premijerka i ministar za infrastrukturu, Saša Popović,
Lepa Brena i Ljubiša Buha Čume, svečano su otvorili 26 centimetara
Koridora 479, poznatijeg kao „Grand magistrala“, ne krijući
zadovoljstvo što je posle osam godina, 14 miliona evra i albuma
prvenca Milana Stankovića, koji će se deliti uz obroke u narodnim
kuhinjama, završen tako važan projekat kojim će deca brže stizati do
audicija za ministra kulture u „Zvezdama Granda“ i šansi da ospore
Darvinovu teoriju evolucije u „Farmi“, „Velikom bratu“, „Trenutku
istine“, „Menjam ženu, decu, bubreg“…

Jači na delu nego rečima, ministar infrastrukture nalupao je šamare
okupljenima… eto, onako – iz navike, od radosti…

Nedaleko odatle ministar odbrane i društvene samozaštite od virusa
Tomica Milosavljević, u pratnji načelnika Generalštaba Sonje Biserko,
obišao je pripadnike oružanih snaga u rejonu karaule „Niška banja“,
uverivši se da je situacija na državnoj granici sa Kosovom
zadovoljavajuća i da nema mesta zabrinutosti roditelja čija deca s
ponosom služe u gvozdenom puku „Dragan Šutanovac“, opremljena
najsavremenijim borbenim sredstvima za uklanjanje kamenca, nečistoće s
emajliranih povšina, prašine, pa čak i fleka od bojica i plastelina
kojima se služe u svakodnevnim zadacima očuvanja teritorijalnog
suvereniteta i integriteta domovine.

Patrijarh srpski gospodin Boris, uz sasluženje episkopa naprednjačkog
Tomislava i igumana manastira Svete trojice u Vladi, arhimandrita
Ivice, služio je moleban za uspeh 34. rezolucije podnete Generalnoj
skupštini UN, kojom se zahteva da se Kosovo i Metohija hitno vrati pod
okrilje Srbije (ako se Albanci ne ljute) i da srpske svetinje u
nekadašnjoj južnoj pokrajini ubuduće obezbeđuju nindže, koje je monah
Aleksandar, veliki podvižnik u gladovanju, tokom nedavne posete Japanu
privoleo da dođu u Srbiju i pridruže se naprednjačkom bratstvu.

Iz patrijaršije u Krunskoj saopšteno je i da će poglavar Srpske
pravoslavne demokratsko-koalicione crkve u najskorije vreme obići
manastire i enklave na Kosmetu u okviru virtuelne ture, adaptirane za
korisnike društvene mreže Fejsbuk, a uskoro dostupna i na CD-ovima uz
pakovanje 100 kila deterdženta za izbeljivanje veša, obraza,
biografije i porekla imovine.

Što se vremena tiče – krajnje je…

Talas hladnih štrajkova s Mediterana usloviće slabu padavinu kadrova,
što sasvim sigurno neće uticati na eventualni pad vlasti, tako da se
ne očekuje značajniji porast pritiska koji bi pogodovao stvaranju
klimatskih uslova za prevremene parlamentarne izbore.

Mestimična oblačnost opozicije rezultiraće manjim protestima, koji će
više izgledati kao letnji pljusak negoli oluja.

Pridržavajte se saveta lekara i izbegavajte preterano izlaganje
životnim potrebama…

Hroničnim bolesnicima se preporučuje – da umru i prestanu da
opterećuju državu svojom bahatom potrebom za lekovima koje ne mogu da
priušte i kojih će, uzgred, biti sve manje u prodaji.

Toliko za ove vesti – hvala na pažnji i prijatno!

(autor ovih “vesti” je Mihailo Medenica, novinar i kolumnista koji piše za dnevne novine “Press” – preporučujem vam povremene posete njegovim tekstovima na adresi PressOnline.rs)

Sport U Srbiji – SUS – Sistem sa Unutrašnjim Sagorevanjem (finansija)…

Kada je neki vic dobar on živi veoma dugo, ali stalno menja odela. Jedan stari vic prepoznali smo ovih dana u novom odelu.

Došao Amerikanac kod Boga i pita ga: Kad će SAD biti svetski prvak u fudbalu?

Bog mu odgovori: Kroz sto godina!

Na te reči Amer počne da plače i kada ga Bog upita zašto rida, on mu odgovori: Zato što ja to neću doživeti!

Došao Englez kod Boga i upitao ga: Kada će Britanija biti svetski prvak u košarci?

Bog će na to: Kroz 300 godina!

Na te reči Englez počne da plače i pošto ga Bog upita zašto jadikuje on reče: Zato što ja to neću doživeti.

Dođe Srbin kod Boga i upita ga: Kada će se vlasti u Srbiji pobrinuti da vaterpolisti vieš ne kubure sa novcem i ne sastavljaju kraj sa krajem na jedvite jade?

Kada je čuo ovo pitanje Bog počne da plače.

Svetski prvaci – vaterpolisti uzeli su kredit da bi mogli da odu na EP u Zagreb, košarkaši nisu imali para za avionski prevoz do Turske, strelci su gomilu medalja sa SP doneli u kombiju… Postoje li neke Olimpijske igre za siromašne odnosno za one koji sami finansiraju svoje sportske nastupe bez ikakve ili uz malu, nedovoljnu pomoć svojih država? Na ovakvom takmičenju bili bismo među najuspešnijim nacijama.

A sećate li se Tadića i Đilasa na Olimpijskim igrama u Atini u gledalištu na vaterpolo utakmici? . Samo su im kapice falile. Pa u Beogradu, Sloveniji… sve na utakmicama naše najuspešnije timske reprezentacije. Ali, sada nije reč samo o slikanju posle medalje nego su potrebne i parice. A parice su sveta stvar za nekoga ko se bavi politikom u Srbiji. Toliko sveta da ne mogu da pomognu ni vaterpolo kadrovi u Demokratskoj stranci.

A kada opet jednog dana bude neko vaterpolo zlato, ponovo će biti prijema, slikanja, osmeha i obećanja – baš kao u predizbornoj kampanji. Da su političari zaista iskreni u svojim obećanjima o pomoći uspešnim i talentovanim sportistima oni bi organizovali ispraćaje, a ne bi pravili marketinške spektakle od potonjih dočeka. Uostalom, u našoj zemlji ispraćaji su i tradicija. Bar kada je reč o iskrenim prijateljima…

izdvajanja za sport u Srbiji