Leto je doba kada dolazi do najviše jezičkih nesporazuma i to prilikom susreta turista i domaćina iz raznih zemalja. Svega bi ovoga naravno bilo mnogo manje kada bi se i jedni i drugi potrudili da bar pretpostave navike i razmišljanja onih drugih. Jedna letnja priča govori baš o takvoj vrsti nesporazuma…
Neka engleska porodica bila je na odmoru u Nemačkoj. Za vreme jedne od šetnji primetili su jednu ljupku kućicu u polju koja bi im baš odgovarala kada dođu na odmor sledeće godine. Saznaše da je vlasnik jedan protestantski pastor pa sa njim sklopiše ugovor za iznajmljivanje kuće iduće godine. Po povratku u Englesku gospođa se priseti da u kućici nije primetila WC i, kao pedantna Engleskinja odluči da napiše pismo pastoru i zamoli ga za informaciju gdje se u kućici nalazi WC.
Pismo je bilo napisano ovako:
„Poštovani gospodine Pastore, ja sam ona gospođa što je s Vama sklopila ugovor za iznajmljivanje kućice. Nisam pri obilasku kuće naišla na WC te vas molim da me obavestite o tome gde se on nalazi…“
Primivši pismo, Pastor nije shvatio skraćenicu WC na pravi način – bio je siguran da je reč o anglikanskoj kapelici čiji su inicijali isti (Walah Chapell) i zato odgovori ovako:
„Poštovana gospođo, čast mi je da Vas obavestim da se mesto koje Vas zanima nalazi 12 kilometara od kućice, sto je poprilično nepogodno za one koji su navikli da ga češće posećuju. Ko je navikao da se tamo duže zadržava zbog svojih poslova trebalo bi da ponese nešto za jelo tako da se može da se tu zadrži celi dan. Do mesta se može doći prema izboru: peške, biciklom ili automobilom, ali je bolje doći ranije da ne bi usled zakašnjenja završili napolju i ometali druge. U objektu ima sto mesta za stajanje i četrdeset za sedenje. Postoji ventilacija kako bi se izbegli neugodni mirisi. Sedišta su prekrivena crvenim velurom. Preporučuje se da se dođe na vreme ako želite da zauzmete sedeće mesto. Deca sede skupa s očevima i pevaju, svi plješću rukama i udaraju nogama. Na ulazu Vam daju jedan list papira, a ko zakasni može da se posluži komšijinim listom. Papir se na izlazu vraća osobi za to zaduženoj kako bi se mogao koristiti bar još mesec dana. Postoje veliki zvučnici i pojačala da bi se svi zvuci mogli čuti i napolju za utehu onima koji su zakasnili pa nisu mogli da uđu. Ono sto se sakupi, podeli se siromasima. Postoje i specijalni fotografi koji Vas slikaju u raznim pozama kako bi Vas svi mogli videti kako učestvujete u tako humanom činu.“
WC po jednima
WC po drugima
onako, sasvim usput 