Siromaštvo je naše najveće bogatstvo

15 06 2010

Moram danas da vam nešto priznam. Već dva meseca vam se obraćam preko ovog bloga i red je da vam kažem nešto što sam jedno vreme držao u tajnosti. Dakle, pre pola godine sam bio otet od strane vanzemaljaca. Odveli su me na svoj brod koji je za nas nevidljiv, a kruži oko Zemlje. Vanzemaljci koji su me oteli su žuti sa ogromnim crvenim pipcima. Na meni su obavljali eksperimente i ugradili su mi implant preko kojeg me stalno drže pod kontrolom. Da li mi verujete? Trebalo bi da potpuno verujete u ovu moju priču ukoliko ste osoba koja je poverovala da su pre nekoliko dana objavljeni tačni podaci o imovini funkcionera u Srbiji, podaci koje su oni obelodanili i prijavili instituciji koja je za to nadležna.

Sve su to plate od oko 1000 evrića, neka mala štednja – što bi se reklo za crne dane, stančići ispod 100 kvadrata – tek poneki pređe ovu granicu, poneka garažica i – to je to. Ministar koji je delio 1000 evra šakom i kapom ispade na granici socijale, a predsednik naše države po ovim podacima je ubogi siromah – on nema baš ništa.

Da li biste sredovečnoj osobi koja ništa nije stekla u životu, koja ništa ne poseduje, koja će kada ostane bez plate morati da se osloni na milosrđe bližnjih, da li biste poslušali savet te osobe na temu kako da se ponašate, šta da radite u životu… Da li biste je uopšte slušali šta govori? Da li biste svojoj deci rekli da se ugledaju na nju? Da li biste osobu koja ništa ne poseduje sledili na njenom putu, osim ako nije Isus ili Gandi? A nešto ne mogu da pronađem ideje sina božijeg u govorima naših funkcionera.

A onda mi se, dok sam dalje razmišljao, kosa digla na glavi jer, kada čovek nešto poseduje on sa tim može da radi šta god hoće. A funkcioneri možda i ne poseduju onoliko koliko smo očekivali, ali poseduju nas! Mi smo u stvari njihova imovina i sa nama mogu da rade šta god hoće. Tako funkcioniše ovaj sistem – posedovanje jednog naroda nisi dužan da prijaviš. Kada kidnapuješ osobu i imaš jednog taoca, juri te policija. Kad imaš osam miliona talaca oni prestaju da budu taoci već postaju kidnaperska imovina. Znači – oni mogu da se klade sa nekim stavljajući nas kao ulog. Mogu da nas prodaju, zamene, iznajmljuju, stave na neku posebnu berzu…

Kada su nekadašnji vlasnici naroda odnosno kraljevi, ostajali švorc oni bi se obratili nepristojno bogatim feudalcima, a ovi su onda šišali kmetove. Sačuvaj me Bože lova na nepristojno bogate koji organizuju oni koji su nepristojno siromašni.





ЈА, БОРИС (прича која се наставља)

30 05 2010

пише:

Бранко Павловић


У само четири недеље г.Борис Тадић нам је саопштио сијасет бесмислица, које све заједно и код мене рађају додатну велику забринутост за будућност Србије.

Говорићемо о: посети Азербејџану, Турској, Кипру, Грацу, али и о посети Трговишту, синдикалном скупу у Београду, Бору.  Заједнички именитељ у свим овим изјавамa Тадића, је у томе што оне битно одступају од реалности. До мере да са реалношћу готово да немају додирних тачака.

Из Азербејџана г.Тадић нас је обавестио да је реч о држави која је веома богата нафтом и гасом и да ће Србија имати од тога користи (узгред речено, укупан обим међусобне размене у 2009. години је био око 5 милиона долара). Како? То нам није објашњено, али постоји само једна могућност: да нам Азербејџан прода нафту испод цене. То је опет могуће само ако они желе да нам поклоне паре или ако не знају да је нафта роба која се котира на берзи и чија цена се зна у свакој секунди. Другим речима или нас много воле, па жарко желе да нам поклоне паре, или много не знају упркос томе што скоро сто година тргују нафтом. Не знам шта је од овога логично г. Тадићу, али шта год да је, мене то веома брине.

Још невероватније је спомињање гаса. Гас никако не може да стигне у Србију, осим из Русије. Друга могућност је да се гас пуни у балоне, па да се под повољним ветровима балони некако надвију над Србију, па да их наше ваздухопловство приземљује и предаје у сигурне руке г.Бајатовића.

Затим смо помпезно обавештени, све са одушевљеним подизањем руку у стилу навијача истог тима, да је Турска идеални посредник за односе Србије и г.Силајџића. Баш Турска улива г.Тадићу сигурност да ће ти односи бити објективно и непристрасно сагледани. Претпостављам да је  г.Тадић  самоувереност у овој својој процени црпео из нескривеног одушевљења турског представника и г.Силајџића. Рачуна Борис, чим се и они радују, дакле нисам сам, мора да је ствар на правом путу. Када томе додам да је г.Силајџић, супротно својим овлашћењима, заступао БиХ на том састанку, а г.Тадић му својим присуством дао пуни легитимитет, цела ова ствар мене веома брине.

Председник Тадић је пре десетак дана стигао до Трговишта (најсиромашнија од свих српских сиротиња на тромеђи са Македонијом и Бугарском) и тамо, како нас је РТС непосредно известио,  старијем чики спеченом од деценијског напора и одрицања (да не кажем немаштине) изјавио: „Овде је, у ствари, лепо“. Човек је остао забезекнут и ни реч није успео да изусти. Оно што нам ни РТС нити било који други медиј није пренео јесте чињеница да је г.Тадић пре неколико година већ био у Трговишту и да им је и тада такође обећавао инвестиције и развој, од којих није било ништа.

На Кипру је г.Тадић  делио лекције како се има пословати. Напоменуо је да се те оф-шор компаније морају ставити под контролу и позвао привреднике на „економски патриотизам“. Мој је утисак да је у том тренутку г.Тадић поставио сопствени рекорд, да са тако мало речи каже толико бесмислица. Прво Кипар није оф-шор зона. Кипар је ЕУ и о томе како Кипар послује брину Немци. Брину и други велики у ЕУ, али пре свега Немци (ја не знам да постоји банка на Кипру у којој Немци немају неког свог службеника). Како Кипар може бити добар за  ЕУ, а  споран за Србију? Бесмислено.

Затим, економски патриотизам. Па нема ничег скупљег од економског патриотизма. Кад се нешто у послу заснива на патриотизму, а не на  новцу, то је на крају увек скупље. Бесмислица. Да ли то значи да Србија хоће да ограничи могућност страним компанијама да оснивају привредна друштва у Србији? Па нама је преко потребно оснивање нових фирми. Такав захтев би био потпуно супротан кључним интересима Србије. Да ли то хоћемо да ретроактивно угрожавамо стране инвестиције? Или било које инвестиције? Страшно. Па оно мало капитала ће побећи из Србије и за дуги низ година нико неће доћи.

Шта држава може да ради (уопште не мислим да је то и паметно, него само начелно да разјасним како стоје ствари): може да контролише законитост пословања, може да прописује да само неке фирме могу учествовати у процесу државне куповине или продаје (да одреди неки квалификаторни услов на тендеру), може да наплаћује порез од добити остварене у Србији свим физичким и правним лицима без обзира на њихово пребивалиште или седиште. Али ништа од овога Србија не може да ради ретроактивно. И не може се бавити никаквом добити на Кипру, у Француској, Новом Зеланду или било где другде.

Све то што г.Тадићу изгледа логично мене веома брине. Чак и када оставим по страни начин на који г.Тадић износи ставове, наплата добити, све и када би она била могућа, не би могла битно да утиче на новчане токове или на стандард грађана у Србији. Г.Тадић говори као да је реч о милијардама евра, а не о износу који је битно мањи од штете коју је Србија претрпела у случају „сателит“.

У Грацу је г.Тадић одлучио да објасни ЕУ шта је њена сопствена суштина. Укратко, ако Србија не добије кандидатуру за чланство до краја ове године или најдаље почетком следеће, ЕУ ће изгубити своју суштину. Суштина ЕУ је, дакле, похрањена код г.Тадића. Ја у томе видим још једну опасност: замислите да се, не дај Боже, г.Тадићу нешто деси, па да са њим нестане и суштина ЕУ.

За мене је посебно занимљиво размишљање у коме ЕУ није изгубила своју суштину када нас је бомбардовала, када је убедљиво већински признала отцепљење Косова и Метохије, када је ЕУЛЕКС забранио улазак наших званичника на Косово без његове дозволе итд, него тек у тренутку када је Тадић забринут да неће имати чиме да маше пред лицем бирача на наредним изборима, без кандидатуре за чланство у ЕУ.

Затим је на синдикланом скупу позвао наше пореске органе да пажљивије читају закон. Када би г.Тадић читао закон све би било могуће. Само пара у привреди Србије не би било нигде.

Затим је отишао у Бор и причао нам о бакру. А тамо нема бакра. Треба да знате да у Бору уопште нема бакра. Доказано. Рио Тинто (једна од две највеће компаније на свету када су у питању обојени метали) две године је бушио, потрошио око 6 милиона долара и отишао. Нема бакра. Нема ни других метала. То значи да је јефтиније куповати бакар него га производити. Доказ више је и у томе што се на три тендера за продају РТБ Бор није појавио нико из првих 15 на свету. Нико ни да пипне. А не да достави било какву понуду. У Бору постоји само бесомучно трошење пара нас грађана. На струју, на опрему, на отклањање штете од загађивања. Троше се стотине милиона евра наших пара потпуно бесмислено. Само за струју је за РТБ Бор потрошено више пара него што укупно износе неплаћени рачуни свих породица којима је исечена струја.

Оно што мене доводи до најозбиљније забринутости је чињеница да је г.Тадићу све то логично и чак пожељно. Нафта ће да шикља из Азербејџана, у Трговишту је дивно, у Бору све блешти од драгоцених метала, милијарде су на дохват руке само треба читати закон Борисовим очима, Европа само што није увидела своје заблуде, а Турска управо ових дана, повољно по Србију, решава питања БиХ.

Људи, ово није прогрес. Ово ПРОГРЕСИРА.

"impossible worlds" - и ово је један од немогућих светова





Boris Tadić odleteo na Mars…

18 05 2010

… izjava koju je danas (kao i svaki dan) za televiziju dao Boris Tadić emitovana je u centralnom dnevniku RTS-a. Radio talasi kojima se ova poruka šalje do tv prijemnika kreću se po atmosferi Zemlje, a potom izlaze iz nje i nastavljaju svoj put kroz svemir brzinom svetlosti. Tako je izjava predsednika Tadića već odavno stigla do Marsa i odmah nastavila svoj put dalje kroz Sunčev sistem. Potom je očekuje spektakularan put do obližnjih zvezdanih sistema naše Galaksije, zatim i do bliskih nam Galaksija, a onda i do najudaljenijih delova bezgraničnog prostora. Nema sumnje da će izjava predsednika o Srbiji koja svakim danom sve više napreduje u svakom pogledu i brzinom meteora se kreće ka Evropskoj uniji naići na buran prijem kod svih eventualnih slušalaca širom kosmosa jer će to biti dokaz o postojanju vanplanetarnog (reč je o njihovoj planeti) života. Takođe, nema sumnje da predsednik ima mnogo veće šanse da se putem neke od svojih  „niko više ne može da ih prebroji“ izjava sretne sa vanzemaljcima nego stanovnik Zaklopače Jovica Milenković koji je jednom uključen u tv emisiju u kojoj je gosta-političara pitao „kako može da živi sa platom od 120 evra mesečno“. Filozofi sa planete na koju stignu obe izjave odmah će zaključiti da je vanplanetarni oblik života – primerak B (Jovica) svojom usamljenom nedoumicom u pogledu egzistencije potvrdio samu egzistenciju što se u gnoseološko-ontološkoj matematici potire. S druge strane, vanplanetarni oblik života – primerak A (predsednik) svojom učestalošću ponavljanja floskule o kinetičkoj energiji dela planete koji se sjedinjuje sa drugim delom planete, izrazio opšti princip koherentnosti Univerzuma.

Dakle, molim vas, ako vas uključe u neku tv emisiju, vodite računa o tome šta pitate, kako pitate i koga pitate.

Toliko o neobičnom naslovu iza kojeg se, kao i obično, krije još jedna urbana legenda…

POBEDNIK UVEK DOBIJE MANJE OD ORGANIZATORA (planetarni pricip)

Ko mi pošalje najveći krompir dobiće od mene 1000 funti – tako je glasio sadržaj oglasa objavljenog istog dana u više dnevnih novina u Velikoj Britaniji. Naravno, Englezi su uvek u takmičarskom raspoloženju i maltene svaki uzgajivač krompira je na ovaj „konkurs“ poslao svoga najvećeg „debeljka“. Organizator konkursa je pobedniku, pošiljaocu „diva među divovima“, zaista dao obećanu nagradu. Takođe, prodao je ostatak dobijenih krompira (reč je o tonama) po diskontnoj ceni i zaradio desetine hiljada funti.

Ovo je klasičan primer igre koja ne predstavlja prevaru već vrhunsku domišljatost organizatora. Legenda kaže da je autor pomenutog oglasa čovek iz „naših predela“ koji se bez prebijene pare našao u Londonu – neophodno je bilo da hitno smisli način da dođe do para i tako je došao na ideju za ove „olimpijske krompir igre“.

U Mađarskoj tvrde da je ovo organizovao njihov sunarodnik koji se našao u novčanim neprilikama u sred Engleske. Bugari se kunu da je reč o „bratku“ koji je zapao u dugove i očajnički pokušao da se izvuče iz njih. Slične krompir-priče čućete u još nekoliko zemalja. Pravu istinu ne znamo, ali je jasno da se niko ne bi otimao oko „nacionalnog autorstva“ ove priče da krompir-oglas nije urodio plodom.
(tekst je objavljen na portalu www.nadlanu.com, u rubrici “lifestyle”, podrubrika “Dačine urbane legende”)





Ekskluzivno iz Skupštine i Vlade Srbije

22 04 2010

Imam za vas ekskluzivne vesti iz Skupštine i Vlade Srbije za koje znam da ih još niko nije objavio:

Predsedniku Tadiću fali još samo 30 sličica da popuni album. Premijeru fali mnogo, mnogo više, ali on ne gubi nadu. Dinkić je očajan – bila bi prava sramota da ministar za ekonomiju ne bude prvi koji je sakupio svih 638 sličica fudbalera koji će igrati na svetskom prvenstvu. A fali mu još više od 70, od toga polovina reprezentacije Nemačke. Ministar je spreman da, ako mu ljudi iz Dojče Telekoma obezbede Mertesakera, Fridriha. Lama, Balaka, Ozila i Podolskog, proda domaći Telekom po 10 odsto nižoj ceni.

I Šutanovac je u panici – iz kesica koje mu nabavljaju iz svih kioska po gradu on izvlači samo napadače – a kakav je to ministar odbrane koji nema, oko sebe ili u svom albumu, sve najbolje štopere sveta. Čeda je zadovoljan jer je sakupio kompletnu reprezentaciju SAD, Toma se stalno čudi kako nema Rusa, ali je i on u potaji sakupio sve Amerikance. SPS i PUPS su sakupili sve najstarije igrače i menjaju ih sa radikalima za Grke i Slovake. Koštunici fali previše, ali on neće da se menja ni sa kime, čak ni sa Veljom.

Pogledajte desne džepove poslanika kada budete uključili tv prenos – nabubreli su od duplikata. Po toaletima u toku zasedanja je pravi lom. Priča se da je šifra za one koji su popunili albume znak uzdržanosti prilikom glasanja. Oni svoje duplikate prodaju po najnižim cenama.

Prerušeni kuriri i vozači iz Vlade i Narodne skupštine Srbije, svakoga dana obilaze novootvorenu beogradsku berzu kod Terazijske česme, ali za sada nema mnogo vajde. Priča se da predstavnici MMF-a uskoro donose Francuze, Engleze i Holanđane koji fale….

Da li postoji vakcina protiv Paninija? Domaći psihijatri tvrde još nije pronađena i pritom vam nude svoje duplikate za Argentince koji im fale.

Inače, autor ove vesti je Darko Kocjan – Dača  kome fale 149, 157, 177, 256, 322, 347, 458, 492, 511, 512, 577, 583, 594…