1 Pozdrav od onih koji su se ušuškali…
2 Pozdrav iz Engleske gde nije baš sve onako kao što izgleda na prvi pogled…
3 Pozdrav iz zemlje cipela…
4 Brak – zna se ko je šef! Pozdrav za one koji su se tako organizovali…
5 Pozdrav iz japanskog metroa…
6 Pozdrav za sve vrste parova…
7 Pozdrav svim muškarcima od ljubiteljke cveća…
8 Pozdrav od onih koji su danas učestvovali na aeromitingu u Batajnici…
9 Pozdrav i od onih koji su danas posetili aeromiting u Batajnici…
Ova top lista još nije napravljena. I to će biti urađeno kada se snimi nekoliko pornića gde se parovi na kraju venčavaju. A jedna mini urbana legenda kaže da je jedan takav porno film već snimljen. Ista urbana legenda kaže i da je snimljen film u kojem kojot hvata pticu trkačicu – prikazuje se, navodno, samo u jednom bioskopu u Parizu… Očigledno, u svetu urbanih mitova događaju se i mnoge stvari za koje bismo želeli da su se i zaista dogodile. Upravo stoga urbane legende su neka vrsta literature – one uz koju uspešno pobegnemo od stvarnosti.
ČUDOVIŠTE IZ SPAVAĆE SOBE
Starija gospođa iz grada u Kaliforniji vraća se sa sedeljke koju je provela u priči sa svojim drugaricama. Otvara vrata kuće, pali svetlo, ulazi, zatvara vrata. Hoda na prstima jer njen muž (te večeri oslobođen dužnosti razmene novih tračeva) verovatno već spava. Gospođa otvara vrata spavaće sobe, osluškuje dobro poznati mrak, pali svetlo, baca pogled na bračni krevet i – doživljava nervni slom i srčani udar u istom trenutku! Na krevetu je, umesto njenog muža, ležalo odvratno, dozlaboga ružno, čudovište! Sledi hitna pomoć, šok soba, aparati za održavanje u životu…tek, trećeg dana gospođa dolazi k svesti.
Šta se u stvari dogodilo? Odvratno čudovište iz kreveta je zapravo bio njen muž koji je pokušao da svojoj bračnoj saputnici pokaže kako ona izgleda svake noći pred spavanje kada na lice natrpa svakojake kreme, majonez, krastavce i ostale nedužne biljčice koje bi trebalo da joj sačuvaju ten. Ova noćna maska bila je pravi izazov za nesrećnog muškarca koji je već godinama spavao pored »čudovišta« i budio se s njim. Čim mu je supruga otišla na redovnu sedeljku, prihvatio se posla i na svoje lice natrpao sve što je stigao. Nije ni sanjao da će na ovaj način svoju ženu dovesti na rub smrti.
Molim vas da ovakav ekperiment/hepening ne pravite u svom stanu/kući – može da ima veoma loše posledice.
(tekst je objavljen na portalu www.nadlanu.com, u rubrici “lifestyle”, podrubrika “Dačine urbane legende”)
Ovo je možda vest iz budućnosti ili neka buduća urbana legenda, a za sada je samo naslov koji bi trebalo da vas uputi na druženje sa pričama za koje niko ne zna da li su se stvarno dogodile – mada bismo želeli da je to tako…
O LIFTOVIMA I O KALEMEGDANU
Junak naše priče stanovao je s porodicom na devetom spratu jednog solitera u širem centru Beograda. Jednoga dana krenuo je na službeni put. Obukao je odelo, uzeo poslovnu tašnu, pozdravio se sa ženom, ćerkicama i ušao u lift. Spustio se do petog sprata i ušao u stan svoje ljubavnice! Neko vreme je već održavao „tesne“ veze s njom i zajedno su skovali plan da iznenada „ode na sedmodnevni službeni put“. Naravno, usledila je velika zabava na petom spratu, vođenje ljubavi do iznemoglosti, karte i televizor u kratkim pauzama… Prolaze dani. Četvrtog dana, neposredno iza ponoći, ljubavnica zamoli našeg junaka da odnese đubre u podrum. »Ne mogu sada da idem, šta ako neko naiđe; posle ću da ga odnesem« I zaista, oko tri sata ujutru čovek uze kantu, i, onako u pidžami, odnese đubre u podrum. S praznom posudom vrati se liftom na „sladostrasni sprat“ i zadesi se ispred vrata svoje ljubavnice. Posegnu za kvakom, kad ono – vrata zaključana. Očigledno, njegova draga je rešila da se malkice zafrkava s njim. Nasmeja se čovek i pozvoni nekoliko puta. Ništa. Pozvoni on još jednom, začuše se koraci i vrata mu otvori NJEGOVA ŽENA!
Da li treba da napominjemo da je stan njegove ljubavnice bio na istoj vertikali, na potpuno istoj poziciji kao i onaj u kojem je živeo s porodicom. Ušavši u lift on je mahinalno pritisnuo dugme za deveti umesto ono za peti sprat – omašku nije ni primetio! A možete li da zamislite izraz lica njegove žene? Ispratila je muža koji je nosio odelo i akten-tašnu, a on se vraća u sred noći u pidžami noseći u ruci kantu za đubre.
KAKO NASTAJU URBANI MITOVI… (deo 1.)
Ovo je bila jedna od priča koja se do iznemoglosti prepričavala po Beogradu pre nešto više od dve decenije. Oni koji su pričom „častili“ svoje društvo često su se kleli da da je junak poznanik njihovog dobrog prijatelja, komšija njihovog brata od strica i sl. Mnogi su priči dodavali razne detalje kao što je tačna adresa i lokacija solitera u kojem se sve to dešavalo, ime glavnog junaka, zanimanje njegove ljubavnice… Ova priča pripada kategoriji urbanih legendi. Niko ne zna ko ju je prvi ispričao, niko ne zna baš tačne činjenice jer se putem prepričavanja (i samim tim prisutnih čuvenih „pokvarenih telefona“) priča stalno menjala, i najvažnije, niko ne zna da li je priča u celini ili bar u delovima istinita. Ovakvih urbanih legendi ima bezbroj – nekada završe u literaturi (neke stare legende su bile omiljene kao umetak priče za južnoameričke pisce), neke kao anegdote, neke kao reklame – setite se priča iz reklama za „ono što se prodaje na trafici, a nisu novine“). Ako nisu dovoljno efektne, neke od urbanih legendi bivaju zaboravljene. Onda ih neko „iskopa“ iz sećanja, začini sa nekoliko svojih detalja (da li je tako postao pisac?) i ponovo baci u promet. U narednom periodu podeliću sa vama dosta (bar nekoliko stotina) ovakvih urbanih legendi, a nadam se da ćete i vi neke koje ste čuli dostaviti meni. Za danas evo još jedne od tih legendi – ovoga puta reč je o istinitoj priči koja se, zato što život piše najluđe priče, na kraju pretvorila u urbanu legendu. Jedan od glavnih junaka ove priče i danas živi u Beogradu i velika je verovatnoća da ste pročitali neku od knjiga na čijem je rađanju upravo on radio.
O UTICAJU TELEVIZIJE NA NAŠE ŽIVOTE
Bili jednom mladić i devojka. Već su nekoliko godina bili u vezi, sve je savršeno funkcionisalo i trebalo je da se konačno i venčaju – najverovatnije u maju, tako su planirali. Početkom godine u kojoj je trebalo da ozvaniče svoju vezu jedan njihov zajednički drug počeo je da ih posećuje nešto češće nego što je običavao do tada. Naime, u prethodnih godinu dana završavao je fakultet – tri teška ispita i diplomski ostavio je iza sebe posle dugog učenja i sada je ponovo „izašao u društvo“. Bio je „viđen“ kao kum svog drugara na predstojećem venčanju. Početkom marta te godine (kraj 80-ih) osvanuo je neočekivano topao dan, pravi nagoveštaj proleća. Bila je to prava prilika da se „otvori sezona šetnji po Kalemegdanu“. Stoga dotični momak pođe kod svojih prijatelja da ih pozove u šetnju. Kod kuće je bila samo devojka – njen „budući“ je otišao nekim poslom i bilo je malo verovatno da će se brzo vratiti. Devojka stoga predloži da ona pođe sama u šetnju sa prijateljem… Kalemegdan, mnogo šetača, među njima i njih dvoje. Pričaju nešto, zbijaju šale. U jednom trenutku ona „prospe neki fazon“, a on stade da se smeje i, kako to ponekad radimo sa prijateljima kada nas zasmeju, prigrli je u momentu jednom rukom i privi je za čas uz sebe. Ovaj „zagrljaj“ nije trajao više od dve sekunde.
Iste večeri sledi meteorološki izveštaj u Dnevniku Televizije Beograd. Uz kadrove sa Kalemegdana ide tekst: „Današnji sunčan dan izmamio je mnoge Beograđane na Kalemegdan, među njima i mlade, zaljubljene parove…“ U tom trenutku, u krupnom kadru je dvoje naših junaka, baš u onom momentu kada su „bili zagrljeni“. Emisiju su gledali roditelji zvaničnog dečka, odmah su mu telefonirali i ispričali šta su videli na tv programu. Sledi teška svađa, objašnjenja, suze, neverica, teške reči… Na kraju mladić raskine vezu sa devojkom. Posvađa se sa drugom. Tešeći svoju drugaricu, ovaj drugi je na kraju zaprosi i, godinu dana kasnije njih dvoje se venčaju!!!
Pitanje koje sledi je vrlo zanimljivo – šta mislite koji je od njih dvojice gađao jajima zgradu Televizije u protestima koji su se zbili nekoliko godina kasnije? Nije isključeno ni da su to radila obojica.
(tekst je objavljen na portalu www.nadlanu.com, u rubrici “lifestyle”, podrubrika “Dačine urbane legende”)
onako, sasvim usput 