Srbija – Irska, 15. avgust (ekskluzivno: sastav Srbije)

Selektor fudbalske reprezentacije Srbije Siniša Mihajlović odredio je igrače na koje računa za prijateljsku utakmicu protiv Republike Irske koja se igra 15. avgusta u Beogradu.

Golmani: Vladimir Stojković (Partizan), Željko Brkić (Udineze, Italija), Damir Kahriman (Tavrija, Ukrajina)…

Odbrana: Nikola Maksimović (C. zvezda), Milan Biševac (Pari Sen Žermen, Francuska), Branislav Ivanović (Čelzi), Neven Subotić (Borusija, Dortmund, Nemačka), Matija Nastasić (Fiorentina, Italija), Aleksandar Kolarov (Mančester siti)

               

Vezni red: Dušan Basta (Udineze, Italija), Nemanja Tomić (Partizan), Aleksandar Ignjovski (Verder, Bremen, Nemačka), Miloš Ninković (Dinamo Kijev), Ivan Radovanović (Atalanta, Italija), Srđan Mijailović (C. zvezda), Zdravko Kuzmanović (Štutgard, Nemačka)

Napadači: Dušan Tadić (Tvente, Holandija), Zoran Tošić (CSKA, Moskva), Filip Đuričić (Herenven, Holandija), Lazar Marković (Partizan) i Dejan Lekić (Genčelbirli, Turska)

Računao sam i na Miralema Sulejmanija, rekao je Mihajlović, ali je procena ljudi iz kluba da je još rano da ga opterećujemo posle dugačke pauze zbog povrede. 

Vrata reprezentacije, nastavio je Mihajlović, nisu zatvorena Žigiću i Jovanoviću, ali oni pre svega moraju da se nametnu golovima u svojim ekipama. 

I Fejsa može da dođe na listu za kvalifikacione mečeve, dodao je selektor, vrata otvara sam dobrim igrama. 

Reprezentaciju Srbije će voditi, prvi put u Beogradu od kako je postao selektor, Siniša Mihajlović.

Predsednik Fudbalskog saveza Srbije je, podsećamo, Tomislav Karadžić.

Svi naši transferi nasušni…

Iako je Ivan Ćurković stalno pred očima uprave Partizana, iako je poznatiji u svetskim fudbalskim krugovima od bilo kog našeg golmana, iako je u prošloj godini imao bezmalo isti broj timskih nastupa kao i Stojković, uprava crno-belih je kao branitelja „terenske rupe“ pozajmila mladu nadu Sportinga koja se svojevremeno hvalila da joj kroz vene i arterije teku crveni eritrociti i beli leukociti. I nastao je džumbus…

A ne bi trebalo jer živimo u transfer vremenima, pa još u zemlji koja je oduvek bila transfer država. I Vasović je svojevremeno šetao od Partizana do Zvezde i nazad i svašta se pričalo ali nije bilo totalnog džumbusa, i Divac je posle crno-bele imao i kratku crveno-belu fazu, Milko Đurovski je odlazak iz Zvezde u Partizan začinio velikim muzičkim hitom… Milan St. Protić je nastupao za više domaćih ekipa, kao i golman Janjuš, o transferima iz SPS-a u JUL nekad da i ne govorimo, Igor Milanović je plivao i za Partizan i za Mladost, Šefik je branio i za Srbiju i za Crnu Goru i za Srbiju i Crnu Goru, Goran Milić je napadao i za RTB i za HRT.

A i po svetu ima sličnih primera: Figo je igrao i za Barsu i za Real, Tevez i za Junajted i za Siti, Ibrahimović i za Inter i za Milan, Puškaš za Mađarsku pa za Španiju, Kurt Valdhajm za Nemačku, pa za Austriju pa za tim sveta (UN), i Ajnštajn je u jednom trenutku promenio tim, Če Gevara čak nekolicinu njih, ali je, to valja reći, svaki imao petokraku u grbu.

Transfer veka u Galatasaraju

Stojković je, kažu, pozajmljen. To nema nikakve veze sa onom blesavom emisijom „Menjam ženu“. Pitam se zar nije bolje reći gost-igrač nego pozjamljen igrač. Pozajmljen igrač, šta to u stvari znači? To je kao kada jedan robovlasnik kaže drugom: Evo ti moja dva roba da ti pomognu da završiš ambar, a ti mi posle dođeš trećinu prinosa u prve dve godine.

Pitam se da li je MMF uz parice mogao da nam pozajmi i nekog svog igrača za mesto npr. guvernera Narodne banke.

Inače, poslednjih dana prelaznog roka u gostima aktuelnom srpskom žuto-plavom prvaku (DS) koji želi da što pre zaigra u „evropskoj Ligi šampiona“  bila su dva odlična igrača iz inostranstva – Vestervele i Hejg. Učinilo se za čas da bi ova dva vezna igrača mogli da budu angažovani da pojačaju ambicije žuto-plavih (i kobajagi Srbije), ali izgleda da su pregovori za sada bili neuspešni.

No, da se vratimo Stojkoviću i njegovom transferu.

Ma koliko da se govori da sport nema veze sa politikom, stalno se uveravamo da je obrnuto. Iako niko nikad nije rekao (ali je možda mislio) da navijanje za neki klub nema veze sa ideologijom, iz ugla današnjice ne izgleda tako.

(tekst je objavljen na Radiju Tri iz Beograda, u rubrici „Beograd za poneti – rasprodaja grešnih misli“)

 

Po čemu ćemo pamtiti SP u fudbalu (II)

Prvi put su u finalu igrale dve zemlje čija se imena završavaju istim slovima (pa još na „ija“), bar kada je reč o srpskom jeziku. Finale je bilo „kraljevsko“ u pravom smislu te reči – republike, demokratije, socijalističke republike, diktature, bivše imperije… sve je to ispalo do kraja partije poput pešaka, lovaca, skakača, topova…

(Posle burskih ratova) Holanđani su na „uslovno domaćem terenu“ u Južnoj Africi izgubili i svoje treće finale i tako ušli u istoriju kao „večiti gubitnici“ koje svaki sledeći finalista može samo da poželi za protivnika. Njihova nova ideja (filozofija?) da su do sada igrali lepo i gubili finala, a sada če da igraju ružno i agresivno da bi postali pobednici dokaz je da narod koji je živeo sa Spinozom ne treba mnogo da se bakće sa Ničeom (nisu ga dobro shvatili).

Našima je fudbal baš išao od ruke, Engleskoj se protiv Nemaca „vratio“ gol koji im je priznat u finalu 1966. godine, Maradona se naljubio svojih fudbalera (ali će poljubac Kasiljasa namenjen njegovoj devojci-reporteru španske TV ostati upamćen kao najstrastveniji), Rajevac je postao fizički dokaz da kod nastupa afričkih reprezentacija na domaćem tlu „nije sve tako crno“, da je u Japanu uz Hondu igrao i neki Tojota možda bi došli do finala… Brazil bez Ronaldinja je prošao na prvensvu kao Brazil s Ronaldinjom na prošlom SP, Nemačka bez Balaka je prošla kao Nemačka sa Balakom na prošlom SP – dakle, nova poslovica glasi: koga nema bez njega je isto.

Španija je dobila i Nemačku i Holandiju i time povećale svoj ukupni dug prema ovim zemljama. Kada španska ekonomska kriza dostigne vrhunac i kada španski dug uzdrma EU još više nego grčki, zemlje koje bi trebalo da Španiji najviše pomognu su upravo Nemačka i Holandija. Srećom pa fudbal „nema nikakve veze sa politikom“ (stara nigerijska poslovica koju je njihov predsednik za čas zaboravio i očas rasformirao reprezentaciju pa se posle predoFIFAmislio; takođe i stara francuska poslovica koju su načas zaboravili Sarkozi i parlament i posvađali se na temu „svađe u nacionalnom timu“).

Uglavnom, iz ugla jednog oktopoda svetsko prvenstvo je bilo krajnje dosadno i nadasve predvidljivo. Zato se, pošto je ponizio sve kladioničare sveta, vraća zabavljanju dece u svom akvarijumu u Oberhauzenu. Najmanje što bi Španci mogli da urade u slavu ove jestive životinjice je da konzumiranje hobotnica u svojoj zemlji zabrane ili proglase za kanibalizam.

Onoga ko je prognozirao da će Novi Zeland biti jedina neporažena reprezentacija na Svetskom prvenstvu mogli bismo sasvim ozbiljno da uposlimo kao svetskog vidovnjaka broj 1 (uz ozbiljnu pretpostavku da je u prethodnom životu bio hobotnica).

Fudbalski biseri (II deo)

Fudbalski biseri (I deo)

Za one koji vole fudbal i prate Svetsko prvenstvo u Južnoj Africi. Ovo su fudbalski „biser-momenti“ sa svih strana sveta…

Po čemu ćemo pamtiti SP u fudbalu (I)

Aotearoa i pice su igrali utakmicu i bilo je 1:1, mada su pice bile favoriti. Ali, sa picama se nikad ne zna: taman pomisliš da ćeš da ih dobiješ, a one te satru; ako misliš da su slabe one te iskoriste i pobede – to stalno beleži istorija… svetskog fudbala. Hajde da vidimo šta sam ja to rekao: Aotearoa na maorskom znači „zemlja dugog belog oblaka“ i to je prvo ime Novog Zelanda. Italija je zemlja u kojoj su nastale pice, a ubrzo i picerije. I bilo je 1:1. Prosto sam poželeo da na drugi način govorim o fudbalu.

A po čemu će biti upamćeno tekuće SP u fudbalu, a što je već sada jasno.

Na svetskom prvenstvu su učestvovale:

Zemlja Indijanaca za koju ne igra nijedan Indijanac,

Zemlja Aboridžina za koju ne igra nijedan Aboridžin,

Zemlja Maora za koju ne igra nijedan Maor.

Tu je bila i zemlja Francuza za koju je igralo tek 5-6 igrača čiji je deda rođen u Francuskoj, a i Nemci su sledili ovaj primer tursko/arapsko/srpsko/brazilsko/poljskom varijantom: Ozil, Kedira, Marko Marin, Kakau, Klose, Podolski… Reprezentacije sve više podsećaju na stare rimske ili srednjovekovne vojske plaćenika u kojima su se nalazili ratnici iz svih mogućih naroda.

Teledirigovana lopta koja u sebi ima čip i leti u gol ili pored gola u zavisnosti od želje čelnika FIFE koji sede za kontrolnim stolom i upravljaju njome. To je budućnost. Za sada, u svojim istraživanjima FIFA je pronašla „ludaču“ – to je novi beogradski nadimak za novu loptu (džabulani joj je zvanično ime) kojom se igraju utakmice na SP, a koju izgleda finansiraju proizvođači bensendina.

Jedna od stvari po kojoj će biti upamćeno ovo Svetsko prvenstvo je i ogromna količina duvanja. Ovo masovno duvanje prenosile su sve svetske televizije, a išlo je na živce svakome ko nije komarac. Usput, da li ste primetili da se komarci sakupljaju na ekranu televizora kada pustite zvuk vuvuzele truba na utakmicama malo jače. Misle da su to njihove ženke.

Najviše golova na svetskim prvenstvima postigli su igrači koji su imali mlađeg brata; najviše stativa je pogođeno u parnim minutima utakmica; najviše penala dosudile su sudije koje su imale žene rođene u septembru; kada se saberu brojevi koje su na dresovima nosili igrači koji su davali golove na svetskim prvenstvima dobija se broj 14,176; više od 80 odsto trenera čije su reprezentacije stizale do polufinala nosile su broj cipela 45 – ovo SP obeležile su i sulude statistike koje su nam prenosili neki sportski komentatori, a ovo je bio naš doprinos totalnom konceptu „postotaka i proseka“.

Ovom spisku do kraja SP dodaću još neke stvari.

O taličnima, baksuzima i orlovima…

Sigurno vam ide na živce kada vam iz dana u dan ljudi iz okoline stalno nešto ponavljaju. Pa još ako je to neka etiketa koju su vam prilepili za trenutnu inkanrnaciju, dođe vam da poludite. Osim ako imate sreću pa ste zaboravni – znate kako se kaže: skleroza je sjajna bolest – em ništa ne boli em svakog dana upoznaješ nove ljude.

Kada nam ljudi iz okoline svakoga dana ponavljaju nešto, to može da utiče na naše ponašanje. Ako nam različite osobe govore „ti si rođeni baksuz“ svakoga dana po pet puta na kraju ćemo da se poistovetimo sa ulogom koju nam je društvo dodelilo i počećemo da živimo kao baksuz svojatajući sve odlike osobe koja baš nema sreće. Tako nastaju mnogi „srećkovići“, „luzeri“, „šlihtare“ i ostali tipovi ličnosti iz naše okoline.

Kako to izgleda na širem planu – evo primera.

Kada ti stalno sugerišu da si orao, jednostavno poželiš da to i proveriš. Raširiš ruke za koje pretpostavljaš da su krila, poskočiš i – ako je to u šesnaestercu i ako te lopta udari u ruku onda je to penal!

A onda svi koji su ti govorili „Dobro došli, orlići“, „Gde ste orlovi“ i slične stvari počnu da te ubeđuju da nisi orao. Kao kod psihijatara. Oni te prvo mesec dana govore da si lud, a onda te sledećih 50 godina na privatnim seansama ubeđuju da nisi.

Krasić, Jovanović, Žigić i Stanković

I šta sad da radimo pre Australiju – kako orlovima sugerisati da se spuste na zemlju? To jednostavno ne ide.

Da im kažemo: Orlići ne širite krila, napenaliće vas kenguri! Ne ide – kako orlu reći da ne koristi krila. Ma nek polete – pa šta bude! Bar će biti poletno. Uostalo, poletnost odgovara početku leta. Mada, u Južnoj Africi je zima – baš je komplikovano ovo svetsko prvenstvo.

Kuzmanović

Vidić

Ipak, evo taktike koju predlažem za Australiju – zasnovana je na dve priče. Prvi evropski moreplovci koji su stigli do Australije pitali su domaćine – Aboridžine, kako se zove ona životinjica koja skakuće i koja ima džep napred na telu. Oni su odgovarali rečju KENGURU što na njihovom jeziku znači „Ne razumemo vas“. Tako je kengur dobio ime. Druga priča je u obliku pitalice:

Zašto kengurica ne voli kišne dane? Zato što se onda deca igraju u kući!

Dakle, ako ne možeš da pobediš Australijance u skok igri („kengurskoj“), napravi džep strategiju na sredini terena i izmami ih iz njihovog odbrambenog prostora. Srećno!

selektor Antić

Ranjeni orao – Nemačka; dočekajte utakmicu u pravom raspoloženju…

… a za to će da posluže video klipovi sa nekih nezaboravnih nastupa reprezentacije u prošlosti. Što one koja se zvala Jugoslavija, što one pod nazivom Srbija. Ispod svake od naznačenih utakmica nalaze se adrese klipova na YouTube-u.

Rumunija – Srbija 2:3 (2009, kvalifikacije za SP 2010)

http://www.youtube.com/watch?v=DNFO2UjKBTE&feature=channel

Srbija – Rumunija 5:0 (2009, kvalifikacije za SP 2010)

http://www.youtube.com/watch?v=0s_FyM6GRHA&feature=related

Jugoslavija – Urugvaj 3:1 (SP 1962, Čile)

http://www.youtube.com/watch?v=UyyDD6D4KVE

Jugoslavija – Nemačka 1:0 (SP 1962, Čile)

http://www.youtube.com/watch?v=R2wPpKAKzLY

Jugoslavija – Španija 1:0 (majstorica za SP 1974)

http://www.youtube.com/watch?v=Z6y5lCbZpdg&feature=related

Rumunija – Jugoslavija 4:6 (kvalifikacije za SP 1978)

http://www.youtube.com/watch?v=9M3anB_zHQY&feature=related

Jugoslavija – Bugarska 3:2 (kvalifikacije za EP 1984)

http://www.youtube.com/watch?v=mC1jjsk1c00&feature=related

Jugoslavija – Nemačka 1:1 (penalima 5:4) (SP za mlade 1987, Čile)

http://www.youtube.com/watch?v=vnmJKs9J1PI

http://www.youtube.com/watch?v=0GXm1ZSjxkM&feature=related

Jugoslavija – Španija 2:1 (SP 1990, Italija)

http://www.youtube.com/watch?v=LZ4ZHEj03_Y&feature=related

Češka – Jugoslavija 1:2 (kvalifikacije za SP 1998)

http://www.youtube.com/watch?v=6A21EWl0qQg&feature=related

Mađarska – Jugoslavija 1:7 (baraž za SP1998)

http://www.youtube.com/watch?v=tSn2peEF5uY&feature=related

Jugoslavija – Mađarska 5:0 (baraž za SP 1998)

http://www.youtube.com/watch?v=qwzjMNJkbkQ&feature=related

Jugoslavija – Nemačka 2:2 (SP 1998, Francuska)

http://www.youtube.com/watch?v=U-kfISty7RM&feature=related

Srbija – Gana 1:0…

…ali u crvenim kartonima!

Ipak, sve je u glavi. Prva utakmica na SP u fudbalu može da znači potpuni slom nekog tima, ali može da bude i nadahnuće za kasnije uspehe.

Da se svi prisetimo.

1962. godine Jugoslavija je u prvoj utakmici izgubila od SSSR-a rezultatom 2:0. Na tom prvenstvu je stigla do četvrtog mesta. 1990. godine Nemci su pobedili tim Jugoslavije rezultatom 4:1. Ipak, tada smo igrali četvrtfinale sa Argentinom i izgubili nesrećno na penale (na kraju to je bilo mesto broj 5 na SP za Jugoslavju).

1998. Turska je izgubila u prvoj utakmici od Brazila (1:2) i kasnije stigla do 3. mesta na prvenstvu. Na prošlom SP Ukrajina je izgubila rezultatom 4:0 od Španije i posle stigla do četvrtfinala. 1994. godine Bugarska je izgubila od Nigerije (0:3), a na kraju prvenstva bila je na četvrtom mestu. Na istom prvenstvu Italija je izgubila od Irske, a na kraju je finalnu utakmicu izgubila tek na penale od Brazila. 1990. Argentina je izgubila prvu utakmicu od Kameruna, a na istom prvenstvu je igrala finale sa Nemačkom (izgubila sa 1:0). 1982. godine Nemačka je izgubila prvu utakmicu u grupi od Alžira (1:2), a na kraju igrala finale sa Italijom. Sama Italija je na tom SP u fudbalu odigrala tri nerešene utakmice u grupi i na kraju osvojila SP. 1954. godine Nemačka je u grupi izgubila utakmicu sa Mađarskom čak sa 8:3, a kasnije je u finalu pobedila favorizovanu „laku konjicu“ Mađara sa 3:2.

Posetio sam 15-ak foruma na internacionalnim sajtovima. Najveći broj onih koji su ostavili neki komentar tvrde da je utakmica bila veoma zanimljiva, da je Gana osvojila značajnu pobedu „za Afriku“, da Srbija ima dobar tim i da joj žele sreću na narednim utakmicama.

Dakle, čaša je ipak „polupuna“ ako imaš snage/volje/mašte/stila da razmišljaš na taj način.

MAJ 2010 – u slici i ponekoj reči

Pred vama su najbolje-lepše-slađe fotografije i ilustracije iz tekstova sa ovog bloga objavljenih u maju. Naravno, među njima nema sjajnih fotografija i ilustracija iz rubrika „Mini izložbe“ i „XXI vek – foto metafore života“ koje su same ništa drugo nego foto prilozi.

ptice nam šalju smešak sa neba...

"spakovani" Beograd - ilustracija: B. Cimeša

ovakve nam iluzije grade političari...

sada nam je jasno kuda plovi brod "Srbija"

ne blenu svi u belu mečku - neko blene i u belog medu...

priznanje ili poslovna politika?

mladoženja koji je odmah ušao u "suštinu" braka...

da ne bude zabune...

svako ima pravo na svoju kampanju

sada je jasno šta se u Srbiji meri sa tri prsta

ovako su se posvađali "levo" i "desno", odnosno "zapad" i "istok"

da pomognemo: u oznaci za muški wc flaša je poluprazna, a za ženski wc je polupuna

malo-malo pa neko zameni ekonomiju nečim korisnijim

evo kandidata za ministra finansija...

saobraćajna varijanta izraza "Ma ne s..."

najtačniji grafit za većinu liftova u Beogradu

Može li Guliver da nas odvede do finala?

"ogledala" sveta u Beogradu

kako bi izgledalo kada bi ceo svet "ušao" u Beograd...

sasvim je jasno da su vanzemaljci već boravili u Beogradu (ilustracija: B. Pantić)

za kraj "Maja na oko" - volite li sanjarenja? (ilustracija: Rob Gonsalves)