Pomozite političarima!

17 06 2010

Danas je u prostorijama Međunarodnog press centra u Beogradu održana konferencija za medije Inicijativnog odbora udruženja građana „Pomozite političarima“. Predstavnici udruženja u osnivanju su u kratkom obraćanju novinarima istakli da sada postaje jasno zašto naši političari ponekad deluju dekoncentrisano i konfuzno (čak i irealno) u svojim nastupima na medijima i u javnosti. Imovinske karte koje su nedavno objavljene govore da oni od imovine imaju veoma malo toga ili gotovo ništa (kao predsednik države, na primer). U takvoj situaciji nemaštine i stalne brige za neposrednu budućnost oni, po ocenama govornika, nisu u stanju da smireno i razborito obavljaju svoje poslove. Zato im treba pomoći i to konkretno.

U proglasu koji je izdalo saopštenje rečeno je sve najbitnije, a kontakt telefoni novog udruženja građana su: 011 – 30 39 170 i 011 – 30 39 171. Sve akcije Udruženja pratiće i blog na kome se trenutno nalazite.

(Proglas koji možete da pročitate u nastavku su potpisali članovi Inicijativnog odbora Branko Pavlović, Goran Radović i Darko Kocjan)

Proglas Inicijativnog odbora udruženja građana „ POMOZITE POLITIČARIMA“

Pošast kruži Srbijom! Pošast siromaštva!

Sve partijske i funkcionerske sile Srbije udružile su se u borbi protiv ove pošasti!

Ali ne znaju kako da se protiv nje bore jer su i sami siromašni!

Pomozimo im!

Podarimo im snagu da se bore siti i situirani!

Pomozimo im da se ne osećaju kao bednici koji od imovine nemaju skoro ništa!

Smanjimo broj od 700 hiljada gladnih u Srbiji tako što ćemo prvo nahraniti naše gladne vođe! A da su gladni – to svako može da vidi!

Nagradimo ih bogato za bogato iskustvo koje su oni nama podarili!

Građanke i građani Srbije, braćo i sestre, dame i gospodo, drugarice i drugovi, ortaci i ortakinje, došlo je vreme da prestanemo da se pitamo šta ova država može da učini za nas. Očigledno je da ne može da učini ništa. Vreme je da se zapitamo šta mi možemo da učinimo za državu! U redu, ne možemo baš mnogo! Ali za one koji vode državu možemo! I hoćemo!

Zašto?

Zato što ne želimo da svet pomisli da je siromaštvo naše najveće bogatstvo.

Zato što ne želimo da sramotno prazni žiro računi naših funkcionera budu uzrok njihovih stresova na poslu koji će im onemogućiti da nas vole toliko mnogo i tako bezuslovno kao do sada.

Zato što ne želimo da nas skrhani brigom vode u narodne kuhinje već da nas siti izvedu na dobru pašu!

Zato što želimo da naši funkcioneri budu uzori nama i našoj deci!

A kako sada stoje stvari?

Da li biste poslušali bilo koji savet sredovečne osobe koja ništa nije stekla u životu, koja ništa ne poseduje, i koja će kada ostane bez plate morati da se osloni na milosrđe bližnjih? Da li biste poslušali savet te osobe o  tome kako da se ponašate, šta da radite u životu… Da li biste je uopšte slušali šta govori? Da li biste svojoj deci rekli da se ugledaju na nju? Da li biste osobu koja ništa ne poseduje sledili na njenom putu, osim ako nije Isus ili Gandi?

Ako pokažemo našim vođama da im verujemo kada kažu da „nemaju ništa“ onda će i oni nama poverovati kada im budemo rekli da „ni mi nemamo mnogo sem njih“!

Vlastima u Srbiji, ali i liderima naše opozicije, je potrebna pomoć naroda! I oni su zaslužili da je dobiju!

Mi želimo bogate funkcionere, političare punog stomaka, one koji će biti dobro zbrinuti, one koji će pokazujući na iznose na svojim žiro računima moći ponosno da kažu „Ovo je meni moj narod dao! Ja nisam morao ništa da ukradem!“

Mi želimo debele funkcionere makar  to  i ne bio svetski trend. Bolje da imaju problem sa dijetom nego da imaju problem sa egzistencijom.

Mi znamo da oni nikada ništa ne bi uzeli od nas i zato želimo da im sami damo sve što možemo da izdvojimo iz naših života za njihov miran san. A to su: dobrovoljni novčani  prilozi, prilozi u hrani i lekovima kojima nije prošao rok, višak vakcina koje držimo po frižiderima, viškove hrane, višak bele tehnike, elektronike i nameštaja koji imamo, eventualno ćebad, odeću, obuću, donji veš.Naravno i savete. Možda pre svega savete,kako smo mi to uspeli bez bilo kakve političke funkcije da ipak nešto, koliko-toliko steknemo u životu. I zapamtite – ništa od naših priloga u naturi ne sme da bude staro. Neka gaće nekog našeg funkcionera blesnu i dovedu do zavisti nekoga iz međunarodne zajednice dok budu igrali tenis u pauzi pregovora.

Odbijamo i samu pomisao da naš predsednik dođe u situaciju da mu Grčka država pomaže kreditima za stan.

Ne želimo da ministar Dinkić koji se do sada 1000 puta žrtvovao za narod na kraju svoje karijere krene u obilazak narodnih kuhinja! On je nama želeo da podari svakom po 1000 evra. Red je da mu svako od nas podari bar po sto. Ne želimo da premijer pognute glave izgovara neku bedu od imovine koju poseduje. Ne želimo da se potpredsednik Đelić sapliće po malom stanu o delove nameštaja, bez ikakvih para na računu. Ne želimo da se partijske vođe i direktori značajnih institucija guraju u sitnim kućercima, takoreći kolibama na Dedinju.

Ne želimo da naši funkcioneri poseduju toliko malo imovine jer bi onda mogli da dođu na ideju da u stvari poseduju NAS. A posedovanje jednog naroda ne mora da se prijavi nijednoj agenciji za borbu protiv korupcije. U tom slučaju bismo kao imovina mogli da budemo prodavani (deo po deo ili sve odjednom), menjani, iznajmljivani, rentirani… Mogli bismo da završimo i kao ulog u nekoj opkladi ili kockarskoj igri, a to jedan narod ne može sebi da dozvoli posebno kada se na ruletu igra na crno.

I na kraju – ne želimo da se neko doseti i izgovori skaradne reči: Sačuvaj me Bože od lova na nepristojno bogate koji organizuju nepristojno siromašni.

Udruženju kao aktivni članovi mogu da pristupe svi zainteresovani građani i građanke Srbije, kao i pripadnici „Srbije van sebe“ (dijaspore), stanovnici prijateljskih zemalja i kontinenata sa planete. Uslov za prijem u Udruženje je svest svakog zainteresovanog pojedinca i pojedinke da je poslednji čas da srpske političare spasemo od nesigurne i ništavne budućnosti time što ćemo ih bogato darovati u sadašnjosti…





Siromaštvo je naše najveće bogatstvo

15 06 2010

Moram danas da vam nešto priznam. Već dva meseca vam se obraćam preko ovog bloga i red je da vam kažem nešto što sam jedno vreme držao u tajnosti. Dakle, pre pola godine sam bio otet od strane vanzemaljaca. Odveli su me na svoj brod koji je za nas nevidljiv, a kruži oko Zemlje. Vanzemaljci koji su me oteli su žuti sa ogromnim crvenim pipcima. Na meni su obavljali eksperimente i ugradili su mi implant preko kojeg me stalno drže pod kontrolom. Da li mi verujete? Trebalo bi da potpuno verujete u ovu moju priču ukoliko ste osoba koja je poverovala da su pre nekoliko dana objavljeni tačni podaci o imovini funkcionera u Srbiji, podaci koje su oni obelodanili i prijavili instituciji koja je za to nadležna.

Sve su to plate od oko 1000 evrića, neka mala štednja – što bi se reklo za crne dane, stančići ispod 100 kvadrata – tek poneki pređe ovu granicu, poneka garažica i – to je to. Ministar koji je delio 1000 evra šakom i kapom ispade na granici socijale, a predsednik naše države po ovim podacima je ubogi siromah – on nema baš ništa.

Da li biste sredovečnoj osobi koja ništa nije stekla u životu, koja ništa ne poseduje, koja će kada ostane bez plate morati da se osloni na milosrđe bližnjih, da li biste poslušali savet te osobe na temu kako da se ponašate, šta da radite u životu… Da li biste je uopšte slušali šta govori? Da li biste svojoj deci rekli da se ugledaju na nju? Da li biste osobu koja ništa ne poseduje sledili na njenom putu, osim ako nije Isus ili Gandi? A nešto ne mogu da pronađem ideje sina božijeg u govorima naših funkcionera.

A onda mi se, dok sam dalje razmišljao, kosa digla na glavi jer, kada čovek nešto poseduje on sa tim može da radi šta god hoće. A funkcioneri možda i ne poseduju onoliko koliko smo očekivali, ali poseduju nas! Mi smo u stvari njihova imovina i sa nama mogu da rade šta god hoće. Tako funkcioniše ovaj sistem – posedovanje jednog naroda nisi dužan da prijaviš. Kada kidnapuješ osobu i imaš jednog taoca, juri te policija. Kad imaš osam miliona talaca oni prestaju da budu taoci već postaju kidnaperska imovina. Znači – oni mogu da se klade sa nekim stavljajući nas kao ulog. Mogu da nas prodaju, zamene, iznajmljuju, stave na neku posebnu berzu…

Kada su nekadašnji vlasnici naroda odnosno kraljevi, ostajali švorc oni bi se obratili nepristojno bogatim feudalcima, a ovi su onda šišali kmetove. Sačuvaj me Bože lova na nepristojno bogate koji organizuju oni koji su nepristojno siromašni.