Pitanja i odgovori

19 04 2010

Od pitanja koje nekome postavimo u mnogome zavisi i odgovor.

Postoji jedna priča koju sam čuo od Srboljuba Brankovića o dva katolička popa koji se mole, a jedan od njih pri tom i puši. Ovaj drugi vrti glavom i kaže kolegi-pušaču: Ne smem ni da pomislim šta bi mi biskup rekao kada bih mu samo pomenuo cigaretu u vreme molitve. Na to pušač odgovara: Zavisi kako biste ga pitali. Vi biste verovatno upitali „da li smem da pušim dok se molim“, a ja sam ga pitao „da li smem da se molim dok pušim“.

Na jedno od najčešćih pitanja koje se postavlja u istraživanjima kod nas anketirani u februaru odgovaraju „Galupu“: 30,6 odsto glasalo bi za DS, 20,9 odsto za SNS, 8,3 odsto za radikale, 6,7 odsto za SPSm 6,2 odsto za DSS, 4,3 odsto za LDP, 3,2 odsto za PUPS, 3,0 odsto za G 17 plusić.

U jednom drugom, mnogo opsežnijem istraživanju, u kojem su ljudi seli i dobro razmislili svojom glavom kako će njihov glas uticati na njih lično, 154 hiljade osoba je poklonilo svoj glas i svoju ruku vakcini koju je ponudio vladajući režim. Ispada da, iako koalicija na vlasti ima više od 2 miliona glasača, tek njih 6-7 odsto u vlast ima zaista puno poverenje. Ovo je faktički bio mini referendum, sa nevidljivim pitanjem na koje su građanke i građani odgovorili posle ozbiljnog razmišljanja i vaganja „za i protiv“, kako će moj potez uticati na mene lično, baš kao što bi trebalo da urade na izborima.

Ispada da bi trebalo da pravimo izbore sa obaveznim vakcinisanjem gde svaka partija nudi svoju vakcinu. Ostaje pitanje – da li bi uopšte na takve izbore izašlo i 5 odsto glasača?

Ili da promenimo pitanje na izbornom listiću?

Šta mislite o ovom pitanju:

Sa kojim biste od kandidata pustili svoju decu na letovanje?

Do pravog pitanja za pravi odgovor…