Svi naši transferi nasušni…

7 09 2010

Iako je Ivan Ćurković stalno pred očima uprave Partizana, iako je poznatiji u svetskim fudbalskim krugovima od bilo kog našeg golmana, iako je u prošloj godini imao bezmalo isti broj timskih nastupa kao i Stojković, uprava crno-belih je kao branitelja „terenske rupe“ pozajmila mladu nadu Sportinga koja se svojevremeno hvalila da joj kroz vene i arterije teku crveni eritrociti i beli leukociti. I nastao je džumbus…

A ne bi trebalo jer živimo u transfer vremenima, pa još u zemlji koja je oduvek bila transfer država. I Vasović je svojevremeno šetao od Partizana do Zvezde i nazad i svašta se pričalo ali nije bilo totalnog džumbusa, i Divac je posle crno-bele imao i kratku crveno-belu fazu, Milko Đurovski je odlazak iz Zvezde u Partizan začinio velikim muzičkim hitom… Milan St. Protić je nastupao za više domaćih ekipa, kao i golman Janjuš, o transferima iz SPS-a u JUL nekad da i ne govorimo, Igor Milanović je plivao i za Partizan i za Mladost, Šefik je branio i za Srbiju i za Crnu Goru i za Srbiju i Crnu Goru, Goran Milić je napadao i za RTB i za HRT.

A i po svetu ima sličnih primera: Figo je igrao i za Barsu i za Real, Tevez i za Junajted i za Siti, Ibrahimović i za Inter i za Milan, Puškaš za Mađarsku pa za Španiju, Kurt Valdhajm za Nemačku, pa za Austriju pa za tim sveta (UN), i Ajnštajn je u jednom trenutku promenio tim, Če Gevara čak nekolicinu njih, ali je, to valja reći, svaki imao petokraku u grbu.

Transfer veka u Galatasaraju

Stojković je, kažu, pozajmljen. To nema nikakve veze sa onom blesavom emisijom „Menjam ženu“. Pitam se zar nije bolje reći gost-igrač nego pozjamljen igrač. Pozajmljen igrač, šta to u stvari znači? To je kao kada jedan robovlasnik kaže drugom: Evo ti moja dva roba da ti pomognu da završiš ambar, a ti mi posle dođeš trećinu prinosa u prve dve godine.

Pitam se da li je MMF uz parice mogao da nam pozajmi i nekog svog igrača za mesto npr. guvernera Narodne banke.

Inače, poslednjih dana prelaznog roka u gostima aktuelnom srpskom žuto-plavom prvaku (DS) koji želi da što pre zaigra u „evropskoj Ligi šampiona“  bila su dva odlična igrača iz inostranstva – Vestervele i Hejg. Učinilo se za čas da bi ova dva vezna igrača mogli da budu angažovani da pojačaju ambicije žuto-plavih (i kobajagi Srbije), ali izgleda da su pregovori za sada bili neuspešni.

No, da se vratimo Stojkoviću i njegovom transferu.

Ma koliko da se govori da sport nema veze sa politikom, stalno se uveravamo da je obrnuto. Iako niko nikad nije rekao (ali je možda mislio) da navijanje za neki klub nema veze sa ideologijom, iz ugla današnjice ne izgleda tako.

(tekst je objavljen na Radiju Tri iz Beograda, u rubrici „Beograd za poneti – rasprodaja grešnih misli“)

 





Izgubi onaj ko cilja suviše visoko…

25 08 2010

Šteta što Štef (Stjepan Bobek) nije poživeo još malo pa da ga opet vidimo na tribinama stadiona Partizana, bio je komentar jednog starijeg navijača crno-belih posle utakmice između Anderlehta i Partizana. U Briselu pre 44 godine tim koji je maltene stvorio Bobek igrao je finale Kupa šampiona, a protivnik su bili Španci. Ovoga puta u Briselu igralo se protiv Belgijanaca i bilo je više sreće i pameti.

Uopšte, ovaj duel u dve utakmice bio je pun lapsusa (autogolovi, velike greške golmana, kiksevi…), a najbolje ga je najavio lapsus mr. Jakobsa, trenera Anderlehta koji se uoči prve utakmice pojavio na konferenciji za novinare i na srpskom rekao: Dobar dan, možete početi sa batinama (mislio je „pitanjima“, ali ga je srpski jezik prevario).

A zašto je Partizan na kraju pobedio? Zato što je belgijski tim imao više lapsusa i penale je odradio preko one stvari, ako razumete šta hoću da kažem. A čim se nešto radi preko one stvari onda je osuđeno na propast. Naročito kada pod pojmom „ona stvar“ ne podrazumevate onu stvar već gol.

Šteta što se niko nije setio da sa stadiona Anderlehta ponese mali grumen zemlje na poziciji bele tačke. Zahvaljujući dekoncentraciji fudbalera belgijskog tima u odnosu na ovaj grumen zemlje prvi put smo mogli da vidimo kako u penal seriji čak trojica igrača pucaju visoko preko gola. Taj grumen je, eto ideje, mogao da postane neka vrsta srpske svete zemlje. Uz naravno tri prsta kao pozdrav za tri srpsko-brazilska gola sa bele tačke i za tri argentinsko-marokanska promašaja.

Šta treba upamtiti posle utakmice Partizana? Dve predivne izjave – Marko Jovanović: Ovo je pobeda Partizana, ali i Zvezde i celog srpskog fudbala. Radosav Petrović: trener Stanojević nas je prosto ubedio da verujemo u pobedu. A poskočicu koja je lansirana još pre pola godine najzad smo dočekali i u obliku naslova u Kuriru: Svaki se grobar u njega KLEO.

Šta sad? Stigla je kamara para kao nagrada iz UEFE, ali je stigao i Kamara Medo iz Sijera Leonea preko Helsinkija da igra za Partizan. Dve ozbiljne kamare kao dobar motiv za dalje.

Šta znači kada su ti ciljevi previsoki – to je pokazalo belgijsko nišanjenje gola i to možemo da pretočimo u poruku onima koji tvrde da se bave politikom u Srbiji… „ko visoko leti nisko pada“ ili „ko visoko gađa, na kraju mečku sebi rađa…“ A ovo otvara i pitanje: šta može da pokvari lepu sliku nastupa u Ligi šampiona? Odgovor: VIP loža na stadionu Partizana sa bezbroj lica iz sveta srpske politike koja će pokušati da se okite tuđim perjem. Predlažemo Partizanu da svakom poslaniku u skupštini i osobi koja radi za vladu ulaznice budu naplaćivane po sto hiljada evra, a onda taj novac šaljite u dobrotvorne svrhe. Tako će bar naša omiljena lica iz TV Dnevnika u VIP loži imati polukisele osmehe, mada lova za njih nije problem. Sa onim što su namlatili mogli bi da se pretplate na bar 20 godina Partizanovih utakmica u Ligi šampiona po specijalnoj ceni.

Šta može posebno da ulepša utakmice Partizana u Ligi šampiona? Naravno, navijačice crno-belih koje sa komšinicama sas Marakane spadaju u kategoriju najlepših u ovom delu svemira. A ne sumnjamo da će ih biti dosta na tribinama jer žene najviše vole igru na dva GOLA.

Naravno, da su počela i neizbežna peckanja Partizanovaca i Zvezdaša. Nakon one pitalice od pre 5 godina „Kada je Partizan poslednji put dao gol Zvezdi“ – odgovor: „U video igrici!“, juče je lansirano nekoliko duhovitih opaski na račun navijača crveno-belih.

Prva –

Plazma TV košta 400 evra, kauč 100 evra, pivo 1 evro. Na kauču sedi Zvezdaš i gleda Partizan u Ligi šampiona – neprocenjivo!

Druga –

Proziva učitelj u školi malog zvezdaša i pita ga: Šta je to Liga šampiona? Ne znam, odgovara mališan. Tačan odgovor, tačan i iskren, evo ti zato petica! – kaže profesor.





O nestanku govedine i još nekim pojavama…

23 05 2010

Da li ste ovih dana jeli govedinu. Niste, naravno, ako je u kalendaru, i još važnije u novčaniku, i bio dan za meso to je sigurno bila junetina.

Verujem da ste odavno primetili da više nigde nema govedine – sada je sve junetina. Ona je mlađa i skuplja, naravno. Možda u kasapnicama računaju, ako su krave i proglašene ludim, junad to sigurno nisu. Situacija iz mesarskih radnji se prenela i na ulice grada – maltene svako ko se šeta ulicama želeo bi da bude junetina. Oblače se atraktivni minići i ostali delovi garderobe bez obzira na telesne lapsuse. Trend je takav da će uskoro svi poželeti da su teletina – a tu ima dosta osnova za porast „gurmanske pedofilije“.

Partizan je kao naša izvidnica ušao u Evropu i pokušao da oduži svoj boravak tamo sve samim produžecima. Nesumnjivo je da žene vole kada tim za koji navijaju izvuče produžetke, ali ne očekuju baš i loš završetak. Ipak, reč je o velikim uspesima košarkaša i vaterpolista – tako da samo očekujem da neko od političara progovori: Eto, crno-beli su nam pokazali put. Srbija je na vratima Evrope – naši stručnjaci upravo obijaju bravu.

A kada brava jednom bude obijena, čeka nas nesebična pomoć članovima porodice: Do tada će Grčkoj da se potpuno pridruže i Portugalija, Irska, Španija, možda i Italija. Kakva sreća za Srbiju sa svojih 700 hiljada gladnih što će moći da pritekne u pomoć evropskoj braći.

Mi nećemo osetiti grčku krizu, tvrde vlasti. Slažem se i odgovaram na to: VI nećete osetiti tu krizu, ali MI sigurno hoćemo. Baš zato da je vi ne biste osetili. Nema veze, pričaćemo vam kako je bilo, ako uopšte ostane neko da sluša.

Maj u Beogradu 2010. godine opisan je grafitom: Niti su oni ludi, niti sam ja zbunjen, a sve funkcioniše!

(tekst je u maju objavljen na Radiju Tri iz Beograda, u rubrici „Beograd za poneti – rasprodaja grešnih misli“)





Zvuči neverovatno, ali je istinito: Partizan opet igra polufinale na F4

8 05 2010

Od svih evropskih klubova koji su igrali na raznim evropskim F4 (fajnal for) turnirima jedino Partizan ima priliku za popravni – za još jedno polufinale. Naime, 14. i 15. maja se u Napulju igra završnica Lige šampiona (isto pod nazivom: F4) u vaterpolu. Partizan se u prvom polufinalu (18.00) sastaje sa legendarnim italijanskim klubom Pro Reko (Pro Recco) iz Đenove. U drugom polufinalu se sastaju dubrovački Jug i Primorac iz Kotora.

S obzirom na igre koje je prikazao u dosadašnjem delu vaterpolo Lige šampiona, Partizan ima sasvim realne šanse da se nađe u finalu, odnosno da posle dosta godina osvoji ovaj trofej. Podsećam: Vaterpolo klub Partizan je bio 6 puta prvak Evrope, po jednom je osvajao Super kup Evrope, Kup pobednika kupova, LEN kup i Mediteranski kup, 23 puta je bio prvak države, a 20 puta pobednik nacionalnog kupa.

Pretpostavljam da su u mnogi navijači crno-belih u lošem raspoloženju posle poraza sjajnih košarakaša Partizana od Olimpijakosa, smetnuli s uma da će se njihov klub već za nedelju dana boriti za ulazak u još jedno evropsko finale.

Zato predlažem – lagano spuštanje iz vazduha (sa košarkaškog oblaka nade) u vodu – a onda jedno slavljeničko kupanje pošto vam ovaj blog tvrdi: Partizan će 15. maja postati prvak Evrope!

(fotografija je pozajmljena sa zvaničnog sajta Vaterpolo kluba Partizan: http://www.waterpolopartizan.rs)

p.s. U skladu sa orijentacijom EU da se pomogne Grčkoj u otplati ogromnih dugova KK Partizan je ove godine kreditirao Olimpijakos. Naravno, dok grčki dug još nije bio obelodanjen, lako ga je pobeđivao – na primer, u vaterpolu sa 8:3 i 10:9:)))





Pobednik i: košarkaška lopta, reket, lopta za vaterpolo…

25 04 2010

Da li znate šta će se noćas dogoditi? Evo priče…

Posle pobede nad Cibonom, usnio Dule Vujošević najlepši san:

Kao, zvoni on pred nekim vratima,

otvara mu ih božanstvena plavuša u mini suknji,

grli ga bez reči, hvata za ruku i uvodi ga u svoju

naparfimisanu garsonjeru…

i tamo ga upoznaje sa svojim dečkom visokim

2 metra i 33 centimetra.

Svojevremeno, Dušan Radović je predlagao da Pobednik na Kalemegdanu dobije košarkašku loptu u ruke – razlog: tadašnje naše najveće pobede izvojevali su zaista najviše ličnosti ove zemlje. U međuvremenu, uvećan je broj predloga za nešto što bi, „spomenik pobedi“ kao simbol Beograda, trebalo da nosi u rukama: fudbalsku loptu, loptu za vaterpolo, odbojkašku loptu, vazdušni pištolj u čast našim strelcima ili plivačku kapicu koju bi možda nosio na glavi. Jedan od poslednjih predloga bio je teniski reket kao simbol velikih pobeda srpskih tenisera.

ilustracija: Branko Pantić

Posle pobeda Partizanovih basketaša nad Makabijem u Evroligi i Cibonom u NLB ligi, košarkaška lopta se ponovo vraća na prvo mesto top-liste ovih predloga. Do daljeg.

Zanimljivo je da samo konstatujemo koje stvari niko nije predložio kao one koje bi trebalo da „ukrase“ Pobednika – to su oni predmeti koje niko od nas ne vidi u njegovoj blizini ili u njegovim rukama, a koji bi možda bili simboli boljeg života i naših pobeda na „životnim temama“. To su: terazije pravde, kursna lista, mali model-imitacija Narodne skupštine, satelitska antena, mali model nekog nacionalnog automobila, stetoskop, mikroskop, klip kukuruza, sudski čekić, model nacionalnog aviona, kompjuter, znak UN… Za sve ove stvari ne postoji dovoljno veliki razlog zbog kojeg bi ih Pobednik držao u rukama. Čak ni za porciju ćevapa, teglu ajvara, bocu „šljivke“, mikrofon…

U svakom slučaju – ostavimo Pobednika da čeka nove pobede onih od kojih iste jedino i možemo da očekujemo. Rastanimo se za danas uz sportski moto XXI veka: Važno je učestvovati, važnije je pobediti, još važnije je zadovoljiti ženski deo publike, a najvažnije je proći anti-doping kontrolu!

(tekst je objavljen u aprilu na Radiju Tri iz Beograda, u rubrici „Beograd za poneti – rasprodaja grešnih misli“)





Neka se Beograd hvali…

13 04 2010

Da li ste čuli grafit:

Seks je zabava koju su ljudi upražnjavali pre nego što je izmišljena Liga šampiona!

Postoje dva kluba u četvrtfinalu Lige šampiona koje Beograđani vole, ali mnogi od njih ipak nisu i navijali za Arsenal i CSKA. Ako slučajno ne znate u čemu je štos – evo razloga:  trenutno postoji samo pet glavnih gradova evropskih država koji imaju klub – pobednika Kupa šampiona u fudbalu. To su Madrid, Lisabon, Amsterdam, Beograd i Bukurešt. Real, Benfika, Ajaks, Zvezda i Steaua su svojevremeno osvajali zvanje najboljeg kluba Evrope. Da su Arsenal ili CSKA ove godine osvojili Ligu, bio bi to i šesti glavni grad u ovom društvu, a to je već „gužva“.

Inače, samo dva evropska glavna grada imaju pobednike Kupa šampiona i u fudbalu i u košarci: Madrid i Beograd.

I još nešto: postoje samo dva grada u Evropi koji imaju pobednike Kupa šampiona u kombinaciji zemlja-voda-vazduh (odnosno u fudbalu, vaterpolu i košarci), a to su Barselona i Beograd.

Hajde da dodamo za kraj: postoji samo jedan grad u Evropi koji ima pobednike Kupa šampiona u fudbalu, košarci, vaterpolu i rvanju. Zemlja-voda-vazduh-borba! Kakav recept za uspeh i ujedno za preživljavanje u Beogradu.

Setimo se ovog dok se rvemo u špicu gradskog prevoza, kada nas posle kiše isprska autobus na pešačkom prelazu, dok jurimo za omiljenim gaćama koje nam je vetar odneo sa terase ili kad nas pogodi i obeleži belim tačkama zamalo prazna čašica jogurta koju je neko šutnuo na ulici.