London – ili: Kako strpati ceo svet u jedan san?

Počele su 30. Olimpijske igre (27. koje se održavaju – tri puta nisu održane u vreme I i II svetskog rata). Igre su otvorene 27. jula, a ceremonija zatvaranja je zakazana za 12. avgust. Na Olimpijskim igrama u Londonu nastupiće više od 10.000 sportista iz 204 zemlje.

 

Jedni govore:

Olimpijski duh; važno je učestvovati; u staroj Grčkoj bi stali svi ratovi u vreme Olimpijskih igara; svetla ideja Pjera de Kubertena; fer plej; ujedinjena mladost celog sveta; ne treba mešati sport i politiku; časni ljudi iz Međunarodnog olimpijskog komiteta; sportski duh; u zdravom telu – zdrav duh; sportisti nose trenere na ramenima; sportsko navijanje; veličanstvena ceremonija; najviša ideja olimpizma; čast i dostojanstvo; „daćemo sve od sebe, a neka pobedi bolji“; pošteno suđenje; požrtvovanje i patriotizam; upornost pobeđuje; vera i nada; sportisti kao ambasadori mira; najveća smotra na planeti; večna borba čoveka sa svojim mogućnostima; jedinstveni doživljaj; lepota nadmetanja; sport kao biznis; želja; strast…

 

Drugi tvrde:

Doping; protesti; pobeda po svaku cenu; sportski fanatizam; Pjer de Kuberten je bio rasista i ženomrzac; olimpijske igre u staroj Grčkoj su bile verski motivisane (ne idejom mira); važno je učestvovati, važnije je pobediti, a najvažnije je proći doping kontrolu; treneri tuku takmičare; podmeće se i vara radi pobede – cilj opravdava sredstvo; sport jeste oruđe politike; korupcija u MOK-u: pošto vaš glas za naš grad; u zdravom telu – zdrav duh koji ubija tuđe telo; navijači uleteli u teren; hleba i igara; u vreme svakih igara u svetu se dešava 30-ak „manjih“ ratova; terorizam i sport; ubijeni Izraelci – ali šou ide dalje; Koliko se gladnih može nahraniti novcem koji se obrće oko OI; nameštanje rezultata; pošten sudija para vredi; sportista umro na terenu, steroidi; sport kao biznis; želja; strast…

 

Šta su, u stvari, Olimpijske igre danas? Potrebno je pomešati prethodne dve priče, dobro proceniti koje sastojke treba dodati u masu i u kojoj količini, a zatim služiti tek kao nagoveštaj istine. Kome verovati: raspevanom sportskom komentatoru koji govori ono što želimo da čujemo ili jednom Duciju Simonoviću koji je korupciju u MOK-u nagovestio tri godine pre nego što je zvanično otkrivena. Samo su tri izraza jednaka i u prvoj i u drugoj priči: sport kao biznis, želja i strast. O izrazima i stepenu ljubavi je problematično govoriti jer su neke od najvećih pobeda rodili inat ili mržnja prema protivniku. Da li igrama treba da se prepustimo, ili da ih ignorišemo? Ili… (Hajde o tome posle igara, po ko zna koji put)

Pobednik i: košarkaška lopta, reket, lopta za vaterpolo…

Da li znate šta će se noćas dogoditi? Evo priče…

Posle pobede nad Cibonom, usnio Dule Vujošević najlepši san:

Kao, zvoni on pred nekim vratima,

otvara mu ih božanstvena plavuša u mini suknji,

grli ga bez reči, hvata za ruku i uvodi ga u svoju

naparfimisanu garsonjeru…

i tamo ga upoznaje sa svojim dečkom visokim

2 metra i 33 centimetra.

Svojevremeno, Dušan Radović je predlagao da Pobednik na Kalemegdanu dobije košarkašku loptu u ruke – razlog: tadašnje naše najveće pobede izvojevali su zaista najviše ličnosti ove zemlje. U međuvremenu, uvećan je broj predloga za nešto što bi, „spomenik pobedi“ kao simbol Beograda, trebalo da nosi u rukama: fudbalsku loptu, loptu za vaterpolo, odbojkašku loptu, vazdušni pištolj u čast našim strelcima ili plivačku kapicu koju bi možda nosio na glavi. Jedan od poslednjih predloga bio je teniski reket kao simbol velikih pobeda srpskih tenisera.

ilustracija: Branko Pantić

Posle pobeda Partizanovih basketaša nad Makabijem u Evroligi i Cibonom u NLB ligi, košarkaška lopta se ponovo vraća na prvo mesto top-liste ovih predloga. Do daljeg.

Zanimljivo je da samo konstatujemo koje stvari niko nije predložio kao one koje bi trebalo da „ukrase“ Pobednika – to su oni predmeti koje niko od nas ne vidi u njegovoj blizini ili u njegovim rukama, a koji bi možda bili simboli boljeg života i naših pobeda na „životnim temama“. To su: terazije pravde, kursna lista, mali model-imitacija Narodne skupštine, satelitska antena, mali model nekog nacionalnog automobila, stetoskop, mikroskop, klip kukuruza, sudski čekić, model nacionalnog aviona, kompjuter, znak UN… Za sve ove stvari ne postoji dovoljno veliki razlog zbog kojeg bi ih Pobednik držao u rukama. Čak ni za porciju ćevapa, teglu ajvara, bocu „šljivke“, mikrofon…

U svakom slučaju – ostavimo Pobednika da čeka nove pobede onih od kojih iste jedino i možemo da očekujemo. Rastanimo se za danas uz sportski moto XXI veka: Važno je učestvovati, važnije je pobediti, još važnije je zadovoljiti ženski deo publike, a najvažnije je proći anti-doping kontrolu!

(tekst je objavljen u aprilu na Radiju Tri iz Beograda, u rubrici „Beograd za poneti – rasprodaja grešnih misli“)

21. vek – moto broj 1: Važno je pobediti!