Prvi put su u finalu igrale dve zemlje čija se imena završavaju istim slovima (pa još na „ija“), bar kada je reč o srpskom jeziku. Finale je bilo „kraljevsko“ u pravom smislu te reči – republike, demokratije, socijalističke republike, diktature, bivše imperije… sve je to ispalo do kraja partije poput pešaka, lovaca, skakača, topova…
(Posle burskih ratova) Holanđani su na „uslovno domaćem terenu“ u Južnoj Africi izgubili i svoje treće finale i tako ušli u istoriju kao „večiti gubitnici“ koje svaki sledeći finalista može samo da poželi za protivnika. Njihova nova ideja (filozofija?) da su do sada igrali lepo i gubili finala, a sada če da igraju ružno i agresivno da bi postali pobednici dokaz je da narod koji je živeo sa Spinozom ne treba mnogo da se bakće sa Ničeom (nisu ga dobro shvatili).
Našima je fudbal baš išao od ruke, Engleskoj se protiv Nemaca „vratio“ gol koji im je priznat u finalu 1966. godine, Maradona se naljubio svojih fudbalera (ali će poljubac Kasiljasa namenjen njegovoj devojci-reporteru španske TV ostati upamćen kao najstrastveniji), Rajevac je postao fizički dokaz da kod nastupa afričkih reprezentacija na domaćem tlu „nije sve tako crno“, da je u Japanu uz Hondu igrao i neki Tojota možda bi došli do finala… Brazil bez Ronaldinja je prošao na prvensvu kao Brazil s Ronaldinjom na prošlom SP, Nemačka bez Balaka je prošla kao Nemačka sa Balakom na prošlom SP – dakle, nova poslovica glasi: koga nema bez njega je isto.
Španija je dobila i Nemačku i Holandiju i time povećale svoj ukupni dug prema ovim zemljama. Kada španska ekonomska kriza dostigne vrhunac i kada španski dug uzdrma EU još više nego grčki, zemlje koje bi trebalo da Španiji najviše pomognu su upravo Nemačka i Holandija. Srećom pa fudbal „nema nikakve veze sa politikom“ (stara nigerijska poslovica koju je njihov predsednik za čas zaboravio i očas rasformirao reprezentaciju pa se posle predoFIFAmislio; takođe i stara francuska poslovica koju su načas zaboravili Sarkozi i parlament i posvađali se na temu „svađe u nacionalnom timu“).
Uglavnom, iz ugla jednog oktopoda svetsko prvenstvo je bilo krajnje dosadno i nadasve predvidljivo. Zato se, pošto je ponizio sve kladioničare sveta, vraća zabavljanju dece u svom akvarijumu u Oberhauzenu. Najmanje što bi Španci mogli da urade u slavu ove jestive životinjice je da konzumiranje hobotnica u svojoj zemlji zabrane ili proglase za kanibalizam.
Onoga ko je prognozirao da će Novi Zeland biti jedina neporažena reprezentacija na Svetskom prvenstvu mogli bismo sasvim ozbiljno da uposlimo kao svetskog vidovnjaka broj 1 (uz ozbiljnu pretpostavku da je u prethodnom životu bio hobotnica).
onako, sasvim usput 