Poster-uvertira za SP u fudbalu

Pred velike događaje koje prenose (najčešće sportske) velike svetske televizije prave sopstvene promotivne kampanje koje imaju za cilj da animiraju sponzore i publiku u vreme događaja.

U okviru svoje kampanje za SP u fudbalu američki sportski kanal ESPN je napravio promotivne plakate/postere za svaku reprezentaciju – učesnicu ovog događaja. Uz neko od obeležja države iz koje tim dolazi (uglavnom su to istorijski i geografski motivi), na svim posterima su prisutni i pojedini fudbaleri (nekad i treneri) svake od reprezentacija. Srbija je jedina na plakatu iz serije prisutna sa mapom države na kojoj je, kako se već moglo i očekivati, „gricnuto“ Kosovo. Cela država je jedan veliki fudbalski teren, a Žigić kao div predstavlja „želju“ za uspehom i „pretnju“ rivalima…

„Vidoviti“ kompjuteri

Da li su (i koliko) kompjuteri „vidoviti“ kada je reč o prognozama u vezi sa novim svetskim prvakom u fudbalu na SP u Južnoj Africi. Mnogi im prebacuju da su isuviše „realni“ i da je nemoguće osloniti se na kompjutersku prognozu zato što ne uzima dovoljno u obzir moguće iznenađenje odnosno, neočekivani tok utakmice ili ljudsku grešku.

Naravno, sve zavisi od podataka koje ubacite u kompjuter. A prema osnovnim podacima (rejting reprezentacija, forma, cena igrača na fudbalskoj berzi, tradicija, učinak u kvalifikacijama za SP, trener, budžet…) najveći favorit za osvajanje titule svetskog šampiona ima fudbalska reprezentacija Španije. Po kompjuterima, 3 od sledećih pet reprezentacije bi trebalo da se, uz Špance, nađu u polufinalu: Brazil, Argentina, Engleska, Holandija, Nemačka.

navijačica kompjuterskog favorita 2010.

Da li da im verujemo? Možda je najbolje da pogledamo najčešće kompjuterske prognoze za prethodnih 6 svetskih kupova:

2006 (Nemačka) – šampion: Italija (kompjuteri prognozirali: Argentina)

2002 (Japan/Južna Koreja) – šampion: Brazil (kompjuteri: Francuska)

1998 (Francuska) – šampion: Francuska (kompjuteri: Brazil)

1994 (SAD) – šampion: Brazil (kompjuteri: Argentina)

1990 (Italija) – šampion: Nemačka (kompjuteri: Italija)

1986 (Meksiko) – šampion: Argentina (kompjuteri: Brazil)

Za sada nijedan pogodak. Najbliži su bili 1998. kada je njihov favorit igrao u finalu (Brazil-Francuska). Naravno, treba voditi računa da je reč o različitim kompjuterskim programima u prethodnih 25 godina, različito obrađenim podacima koji su ubacivani u računare ne bi li oni unapred došli do budućeg šampiona. Takođe, reč je o najčešćim kompjuterskim prognozama. Mnogi „anonimusi pre nekog od ovih SP“ kasnije su izlazili na videlo javnosti kao „uspešni prognozeri na malim, nedovoljno poznatim fudbalskim sajtovima“. Uvek je postojala neka „mala, nedovoljno poznata kompjuterska prognoza“ koja je isplivala posle nekog šampionata. Osim 2004. godine kada nijedan kompjuter nije prognozirao pobedu Grčke na Evropskom prvenstvu.

Ono što je izvesno u svim ovim pokušajima da se zaviri u budućnost je želja programera da „provale“ šta će se dogoditi – ona je uvek bila jednako jaka. Ali, teško je bilo predvideti potez Zidana u finalu prošlog SP, Maradonin gol rukom 1986-te, dosuđene nepostojeće jedanaesterce, pobednika na penale, sudijske greške… S druge strane, ako u program ubacimo nepredvidive detalje tako što kompjuteru sugerišemo da će se na deset odigranih utakmica dogoditi 2 velika i 3 mala iznenađenja u krajnjim ishodima mečeva, dobijamo zabavne prognoze: u polufinalu SP igraće Obala Slonovače i Holandija, a drugi par će biti Meksiko – Nemačka; na sledeće EP neće se kvalifikovati  Italija i Francuska; Čile-Španija 4:1 (rezultat utakmice u grupi na predstojećem SP)…

Gde je tu Srbija? Kakve su njene „kompjuterske šanse“? Po računarima Srbija je debitant (prvi put učestvuje na SP) jer je njima teško objasniti pojmove SFR Jugoslavija, SR Jugoslavija i Srbija i Crna Gora. Kao debitantu koji igra dobar fudbal, imamo velike šanse da prevarimo kompjutere. Osim toga, pošto je reč o prvom samostalnom učešću naše reprezentacije, statistika nas već vidi na kraju ovog SP kao: tim sa najviše datih golova (u proseku po utakmici) u prvom poluvremenu; ili tim koji je sve golove postigao iz slobodnih udaraca (ili posle kornera); tim sa najvećim procentom nerešenih utakmica; tim sa najvećim brojem datih golova s obzirom na broj odigranih utakmica ili…………………………………………………… dopišite sami.

(tekst je objavljen na portalu www.nadlanu.com, u rubrici “lifestyle”, podrubrika “spajalica”)

Kriza na vrhuncu (loša vest i dobra vest)

(tekst je objavljen početkom aprila 2010. na Radiju Tri iz Beograda, u rubrici „Beograd za poneti – rasprodaja grešnih misli“)

Malo postaje dosadna ova SEKA, zar ne?

Već svi znaju da je to (SEKA) skraćenica za Svetsku Ekonomsku Krizu.

A da li znate za skraćenicu PIGS – tako odnedavno u Evropskoj uniji zovu one koji su najzaduženiji Portugalce, Irce, Špance i Grke – po početnim slovima imena ovih zemalja. Pigs na engleskom znači: budimo nežni i recimo – GICE!

Grčki dug je savio Evropu – izbacio ju je iz koloseka.

Evo kako prognozeri vide vrhunac krize u Grčkoj.

Otac govori deci dobru i lošu vest.

Prvo loša vest: Deco, nemam para da vam kupim pantalone!

A sad dobra vest: Prodaću bubreg i kupiću vam svakom po farmerke!

Dobri ekonomisti već sada upozoravaju da je grčki dug malo dete prema španskom dugu,

a ovako vide vrhunac krize koje će da usledi u Španiji.

Žena došla u prodavnicu odeće da kupi gaće, a prodavac joj kaže:

Dobra vest je da su nam ostale jedne ženske gaće.

Loša vest je da nam treba potvrda da radite na merdevinama.

Dobra vest je da ne živimo u Grčkoj ili Španiji.

Loša vest je da živimo u Srbiji koju sve pogodi na kraju!

Upućeni ekonomisti tvrde da će španski “veliki prasak” preko Evrope dobro pogoditi i Srbiju, a za vrhunac krize predviđaju ovakav razgovor u jednom stanu.

Otac se obraća porodici:

Prvo loša vest – za ručak imamo samo kišne gliste.

Dobra vest je da ih nema za sve!

Za kraj – moj je predlog da razmišljamo kao optimisti.

Loša vest: opet je poskupelo gorivo.

Dobra vest: poskupelo je i lož ulje koje koristi vaš komšija!