O brojevima i brojanju…

22 08 2010

Da li ste pročitali u novinama podatak o prosečnoj plati u Srbiji?

Kažu da je prosek 325 evra. Podatak koji bi nešto značio samo kada bi mu dodali još neke činjenice koje su na žalost izostale.

Da pokušamop da to tih činjenica dođemo malom igrom – predstaviću vam tri zemlje u kojima znamo prosečnu platu zaposlenog dela stanovništva.

U prvom slučaju, u zemlji A prosečna plata je 325 evra. Čevrtina stanovništva ima prosečnu platu 300 evra, polovina stanovništva ima platu 325 evra, a 25 odsto zaposlenih prima 350 evra – prosek 325 evra.

U zemlji B četvrtina zaposlenih prima platu od 200 evra, polovina ima primanja od 325 evra, a četvrtina zarađuje 450 evra – prosek je isti: 325 evra.

U zemlji C, 95 odsto zaposlenih prima platu od 200 evra, a 5 odsto njih mesečno uzima po 2700 evra. Prosek je, za divno čudo – 325 evra.

Prvo pitanje – šta mislite u kojoj su zemlji ljudi najzadovoljniji?

Tačan odgovor: u zemlji D gde svi primaju između 1200 i 1500 evra.

Drugo pitanje – šta mislite u kojoj su zemlji ljudi najsrećniji?

Tačan odgovor: u onoj u kojoj zdravstvo ne organizuje Tomica, a ekonomiju Mlađan, što definitivno ima veze i sa mesečnim primanjima.

Treće pitanje: Na koju vam od ponuđene tri zemlje Srbija najviše liči?

Pomoć prijatelja: Na svom grbu imamo četiri C vitamina što će reći da smo veoma zdrava nacija. I pomoć pride: Nedavno je lansiran podatak kako u Srbiji živi 700 hiljada gladnih ljudi.

A za kraj već dobro poznata stara kineska poslovica: Mi jedemo kupus, a oni meso – u proseku jedemo sarmu…





Statističar lupa o sto posto

11 04 2010

Neke stvari se nikada ne menjaju, zar ne?

Pre dve godine (sad već pomalo bivši) guverner je govorio „dvehiljadiTA osma“, prošle godine je ponavljao „dvehiljadiTA deveta“, a ove godine kaže „dvehiljadiTA deseta“. Godine prolaze, a guverner nije uspeo da nauči brojanje na maternjem jeziku.

Dule Vujošević već nekoliko godina dobija važne utakmice sa timom koji je na početku sezone uvek mnogo slabiji nego onaj lane. Tako su se i rodile poskočice u vezi sa svemogućim Duletom: „Neki ljudi nose majice sa likom Supermena, a Supermen nosi majicu sa likom Duleta Vujoševića“, „Kod Duleta bi i plavuše naučile da igraju zonu“, „Čak Noris navija za Zvezdu jer mu je Dule zabranio da navija za Partizan“…

Nikada se ne menjaju i izjave političara. Oni stalno govore da statistika pokazuje da je „Srbija izašla iz recesije“, da „živimo bolje, ali se to možda ne primećuje dovoljno u realnom životu“, „da u nastupajući period treba gledati sa optimizmom“… U isto vreme znamo da dinar pada u odnosu na evro, koji pada u odnosu na dolar, koji pada u odnosu na jen, koji je ozbiljno uzdrman ekonomskom krizom i stoji veoma slabo.

Ko je bio u samoposluzi bar jednom ove godine, taj ne veruje u statistike koje nam govore političari. A i svi znaju za štos u kojem statistika dolazi do punog izražaja: Ti jedeš meso, ja jedem kupus – u proseku jedemo sarmu!

Uostalom, postoji priča o čoveku koji je otišao do vrhunskih statističara, rekao im da se strašno plaši od bombe u avionu i upitao ih koji je račun verovatnoće da će se bomba naći baš u avionu kojim on leti. Oni su brzo izračunali – verovatnoća je mala, tek 0,0002 odsto. „To je za mene isuviše velika verovatnoća, kako bih mogao da je smanjim“, upita čovek. „Ništa lakše“, odgovorili su statističari, „ponesite bombu sa sobom. Račun verovatnoće da će se dve bombe naći u avionu kojim letite je 0,0000000001 odsto!“

(tekst je objavljen početkom aprila na Radiju Tri iz Beograda, u rubrici „Beograd za poneti – rasprodaja grešnih misli“)