Teniski biseri (II deo)

6 07 2010





Teniski biseri (I deo)

29 06 2010

Za one koji vole tenis i koji prate dešavanja na Vimbldonu. Ovo su ever green teniski „biser-momenti“ zabeleženi fotoaparatima…





Nesposobni prevaranti

26 04 2010

Da li imate poverenja u mene danas? Jer, ko mi veruje i ko makar malo poznaje geografiju, uživaće u ovoj priči.

Dakle, u Vijetnamu postoji odličan teniser koji se nalazi pri samom vrhu svetske ATP liste. Posle tog uspeha, on, njegovi prijatelji i bližnji odluče da organizuju jedan veliki teniski turnir i u rodnom Sajgonu, gradu koji ga do tada nije imao. Svetska teniska federacija im izađe u susret jer voli da popularizuje tenis u zemljama koje daju vrhunske tenisere. Sednu tako naš junak i njegovi bližnji i popričaju sa gradonačelnikom Sajgona, a on im kaže da je sve u redu ako izgradnju terena, podloge i tribina oni finansiraju, grad će dati prostor, ali odabir firme koja bi uradila građevinski posao za organizatora mora da ide preko tendera. Bude tender i nekoliko ponuda na njemu za firmu koja bi uradila posao. Najnižu ponudu da jedna firma iz obližnjeg Tajlanda – milion i 100 hiljada evra. Pobedi tajlandska firma na tenderu, ali dani prolaze, a niko iz pobedničke firme da se javi. Frka je, turnir je blizu, već se kasni – zato naš teniser pošalje poznanika iz Bankoka na adresu firme. Ovaj dođe na adresu, kad tamo. Firma je u stanu na 4. spratu neke zgrade. Pokuca on na vrata stana, otvori mu neki čovek i kaže da se firma više ne nalazi tu. Ode on do privrednog suda u Bankoku i ima šta da vidi: vlasnici firme su tri čoveka iz Sajgona. Niko ne može da ih nađe. Panika je – turnir je za dva meseca. Naš junak preko ličnih veza upita organizatore turnira u Pekingu i Šangaju da li mogu hitno da pomognu. Peking pristane uz izvinjenje da će biti 50 odsto viša cena jer sve mora da se radi hitno. A kolika je cena? 255 hiljada evra! Samo! I to 50 odsto viša zbog brzine posla!

Osećate kako su prevaranti iz Sajgona sve dobro izrežirali da namlate lovu, a čak ni u toj poziciji nisu bili sposobni da završe posao. Naravno da vam je jasno da se sve ovo ne dešava u Vijetnamu, ali u pravoj zemlji u kojoj se ovo dogodilo dogodile su se neke histerične reforme sa sudijama pa ne bih da rizikujem sudski poziv zbog teksta. Ali, hajde da vam ipak kažem – sve ovo se dogodilo, naravno, u Mongoliji…:))





Pobednik i: košarkaška lopta, reket, lopta za vaterpolo…

25 04 2010

Da li znate šta će se noćas dogoditi? Evo priče…

Posle pobede nad Cibonom, usnio Dule Vujošević najlepši san:

Kao, zvoni on pred nekim vratima,

otvara mu ih božanstvena plavuša u mini suknji,

grli ga bez reči, hvata za ruku i uvodi ga u svoju

naparfimisanu garsonjeru…

i tamo ga upoznaje sa svojim dečkom visokim

2 metra i 33 centimetra.

Svojevremeno, Dušan Radović je predlagao da Pobednik na Kalemegdanu dobije košarkašku loptu u ruke – razlog: tadašnje naše najveće pobede izvojevali su zaista najviše ličnosti ove zemlje. U međuvremenu, uvećan je broj predloga za nešto što bi, „spomenik pobedi“ kao simbol Beograda, trebalo da nosi u rukama: fudbalsku loptu, loptu za vaterpolo, odbojkašku loptu, vazdušni pištolj u čast našim strelcima ili plivačku kapicu koju bi možda nosio na glavi. Jedan od poslednjih predloga bio je teniski reket kao simbol velikih pobeda srpskih tenisera.

ilustracija: Branko Pantić

Posle pobeda Partizanovih basketaša nad Makabijem u Evroligi i Cibonom u NLB ligi, košarkaška lopta se ponovo vraća na prvo mesto top-liste ovih predloga. Do daljeg.

Zanimljivo je da samo konstatujemo koje stvari niko nije predložio kao one koje bi trebalo da „ukrase“ Pobednika – to su oni predmeti koje niko od nas ne vidi u njegovoj blizini ili u njegovim rukama, a koji bi možda bili simboli boljeg života i naših pobeda na „životnim temama“. To su: terazije pravde, kursna lista, mali model-imitacija Narodne skupštine, satelitska antena, mali model nekog nacionalnog automobila, stetoskop, mikroskop, klip kukuruza, sudski čekić, model nacionalnog aviona, kompjuter, znak UN… Za sve ove stvari ne postoji dovoljno veliki razlog zbog kojeg bi ih Pobednik držao u rukama. Čak ni za porciju ćevapa, teglu ajvara, bocu „šljivke“, mikrofon…

U svakom slučaju – ostavimo Pobednika da čeka nove pobede onih od kojih iste jedino i možemo da očekujemo. Rastanimo se za danas uz sportski moto XXI veka: Važno je učestvovati, važnije je pobediti, još važnije je zadovoljiti ženski deo publike, a najvažnije je proći anti-doping kontrolu!

(tekst je objavljen u aprilu na Radiju Tri iz Beograda, u rubrici „Beograd za poneti – rasprodaja grešnih misli“)