MAJ 2010 – u slici i ponekoj reči

3 06 2010

Pred vama su najbolje-lepše-slađe fotografije i ilustracije iz tekstova sa ovog bloga objavljenih u maju. Naravno, među njima nema sjajnih fotografija i ilustracija iz rubrika „Mini izložbe“ i „XXI vek – foto metafore života“ koje su same ništa drugo nego foto prilozi.

ptice nam šalju smešak sa neba...

"spakovani" Beograd - ilustracija: B. Cimeša

ovakve nam iluzije grade političari...

sada nam je jasno kuda plovi brod "Srbija"

ne blenu svi u belu mečku - neko blene i u belog medu...

priznanje ili poslovna politika?

mladoženja koji je odmah ušao u "suštinu" braka...

da ne bude zabune...

svako ima pravo na svoju kampanju

sada je jasno šta se u Srbiji meri sa tri prsta

ovako su se posvađali "levo" i "desno", odnosno "zapad" i "istok"

da pomognemo: u oznaci za muški wc flaša je poluprazna, a za ženski wc je polupuna

malo-malo pa neko zameni ekonomiju nečim korisnijim

evo kandidata za ministra finansija...

saobraćajna varijanta izraza "Ma ne s..."

najtačniji grafit za većinu liftova u Beogradu

Može li Guliver da nas odvede do finala?

"ogledala" sveta u Beogradu

kako bi izgledalo kada bi ceo svet "ušao" u Beograd...

sasvim je jasno da su vanzemaljci već boravili u Beogradu (ilustracija: B. Pantić)

za kraj "Maja na oko" - volite li sanjarenja? (ilustracija: Rob Gonsalves)





Dobitnicu na lutriji udario GROM!

27 05 2010

Samo dva sata pošto je na lutriji zaradila velike pare izvesnu Juliju je šapom po glavi udario pas po imenu Grom, njen kućni ljubimac, tražeći na taj način večeru. Naravno, hrana je brzo stigla. Pa sad neka neko kaže da naslov ne odgovara priči!

Urbani mitovi koji to nisu…
Urbane legende se prepričavaju od usta do usta i, što su zanimljivije, putuju brže. Ponekad se desi da neko od onih koji prepričava neki od ovih mitova, iako u dubini duše sumnja da se tako nešto zaista dogodilo, u stvari prepričava istiniti događaj. Evo nekoliko takvih neverovatnih, ali istinitih priča koje su mnogi slušaoci istih doživeli „samo“ kao urbane legende.

U noći kada je Titanik udario u ledeni breg i potom potonuo (14. april 1912.) putnicima broda je prikazivan nemi film „Posejdonova avantura“.

Kada je u jednoj crkvi u Nebraski došlo do eksplozije (1950.) svi članovi crkvenog hora su preživeli zahvaljujući tome što su baš svi zakasnili na probu.

Policajac je kelnerici u jednom restoranu obećao pola premije na lotou i, pošto su se svi brojevi „skockali“ on je dobio 6 miliona dolara. Održao je reč i kelenerica je dobila najveći „bakšiš“ u istoriji – 3 miliončića. Ovo se dogodilo 1984. godine, a po ovoj priči je i snimljen film „It could happen to you“ sa Nikolasom Kejdžom u glavnoj ulozi. U originalnom događaju policajac se zvao Robert Kaningem, a kelnerica Filis Penzo. A picerija je bila „Salova picerija“ u Njujorku.


Skoti Tarnbul je 25. marta 1995. godine u kolačiću sreće (koji se deli uglavnom po kineskim restoranima) pronašao kombinaciju brojeva koje mu je kolačić predlagao za igru na lotou. Bili su to brojevi 10, 24 , 27, 29, 40 i 46. Kasnije istog dana, njegova žena Barbara je u jednom drugom kolačiću sreće pronašla istu kombinaciju brojeva. I oboje su je odigrali sutradan. I oboje su dobili po 814 hiljada dolara na teksaškoj lutriji!

Havajska legenda: Svako ko uzme, odnese (ukrade) kamen sa havajskih plaža (Havajski vulkanski nacionalni park) biće kažnjen – boginja vatre i vulkana Pele će mu doneti mnoge nesreće. Na stotine turista koji su za uspomenu uzeli poneki kamenčić sa ove plaže, posle nekog vremena su ga poštom vratili žaleći se na lošu sreću u životu: umirali su im kućni ljubimci, dobijali su otkaze na poslu, imali zdravstvenih problema…

Vilijem Kari iz Bostona je 1990. osvojio na lutriji 3,6 miliona dolara i odmah potom umro od srčanog udara izazvanog velikom srećom. Četrnaest godina kasnije dobitnika na lotou Karla Atvuda je samo jedan sat posle dobitka pregazio kamion.
Margaret Jorgenson je umrla 1951. godine, a testamentom svoj imetak (700 hiljada dolara) ostavila izvanredno ljubaznom čoveku koga je upoznala na putu u Čikago i sa kojim se poznavala samo četiri sata!
(tekst je objavljen na portalu www.nadlanu.com, u rubrici “lifestyle”, podrubrika “Dačine urbane legende”)





O Titaniku i Srbiji…

17 05 2010

Ovih dana internetom šetaju dve fotografije – dobio sam ih na mejl. Na jednoj je premijer zemlje nam Srbije, a na drugoj kapetan Titanika. Veoma su slični – kao dva rođena brata. Ispod fotografija neki zlobnik koji očigledno nije pristalica vlasti, dopisao je reči MISLITE O TOME.

Osim pomenute zanimljive fizičke sličnosti nisam uspeo da pronađem nikakve sličnosti između Srbije i broda koji je potonuo na svom istorijskom putu.

Dakle, Srbija žurno, bez mnogo gubljenja vremena na glupa razmišljanja, hrli u EU, a Titanik je bezobzirno i nepromišljeno hitao ka obali SAD.

Kapetana Titanika je vlasnik broda primoravao da plovi prebrzo jer je reč bila o velikim parama koje je pohlepni kapitalista želeo da namlati, a našeg premijera niko ne može da tera na to jer Srbija nema vlasnika. Narod Srbije je, citiram predsednika Tadića, vlasnik autorskih prava na državu Srbiju. U stvari, nisam ni siguran da je on to rekao, ali mi to toliko liči na Šapera da sam prosto morao da ovaj citat stavim u usta Đilasu.

Idemo dalje – Titanik je naleteo na santu leda, a mi nailazimo na topli doček gde god da se naš predsednik pojavi. Tako bar izgleda na našoj televiziji…

Na Titaniku je kažu, orkestar svirao dok je brod tonuo, a kod nas (srećom) muzičari ne dobijaju pare pa baš i ne sviraju mnogo.

Na Titaniku je postojalo malo čamaca za spasavanje, a Srbija ima sasvim dovoljno (čak i previše) jahti za spasavanje po svim lukama Mediterana.

Na Titaniku su žene i deca imali prednost kod ulaska u čamce za spasavanje, a u Srbiji žene i deca imaju prednost za ulazak u sigurne kuće.

Dakle, bojazni nema – ne ličimo na Titanik. Više ličimo na Karpatiju, brod koji je spasao preživele brodolomnike sa Titanika. Tako ćemo i mi – spašćemo Grčku od propasti jer ćemo i dalje preko leta na Egejsko more. Srbija – Karpatija, čak se i rimuje.

Usput, ne znam da li to znate, brod Karpatija je bio torpedovan 6 godina posle brodoloma Titanika i potonuo je nedaleko od Irske…

(tekst je objavljen u maju na Radiju Tri iz Beograda, u rubrici „Beograd za poneti – rasprodaja grešnih misli“)