Ministar policije – masovni ubica!

29 04 2010

Danas je otkriveno da je Ivica Dačić samo u toku današnjeg dana usmrtio bar 76 mrava hodajući po otvorenim i zatvorenim prostorima prestonice. Surovo, bezobzirno, poubijao ih je, a da toga nije ni bio svestan…Ovu procenu dobio sam od izvora bliskih mravljoj upravi grada koji su zaželeli da ostanu anonimni…

Nemojte sad da se ljutite! Ja bar priznajem da je naslov na koji ste kliknuli bio samo mamac, a za razliku od mene današnja štampa (ne samo žuta štampa i tablodi, već bukvalno sva štampa) to nikad ne priznaje, već u nastavku teksta pokušava da sadržinu prilagodi suludom naslovu što je više moguće. Koliko vas je samo puta prevarila, a vi i dalje kupujete iste novine. Nadam se da ćete sa istim rezonom ponekad svratiti i na ovaj blog, posebno ako vam je zanimljiv u bilo kom pogledu…

Ovakve i slične rečenice na početku nekog teksta na ovom blogu uvek će značiti da iza njih sledi neki urbani mit, upravo neka od onih priča koje i “seju” ovakve naslove. Beogradska urbana legenda koju vam danas pričam završila je pre nekoliko godina u reklami za nešto »što se prodaje na trafici, ali nisu novine«. Autorima reklame (ili njenom naručiocu) legenda se valjda toliko dopala (ili nisu imali mašte pa im je poslužila) da su je jednostavno prisvojili. Evo priče:

Dođe vreme da jedan dobar beogradski policajac ode u penziju. Meseci penzionerskog života su prolazili u šetnjama, druženju sa bivšim kolegama, prisećanju… A onda, jednoga dana, bivši policajac se našao na Slaviji. Stajao je na tramvajskoj stanici čekajući prevoz sa još dvadesetak građana. Uskoro stigne i »sedmica«, vrata se otvoriše i počne uobičajeno izlaz – ulaz guranje. U jednom momentu, krajičkom oka, on primeti nekog mladića kako trči ulicom kao da ga jure smrtni neprijatelji. Razmahao se i rukama i nogama, širom razjapio vilice, trči iz sve snage. A iza njega – policajac! Juri za njim! Očigledno – pokušava da ga stigne. Skinuo kapu, zapenio.

U našem junaku probudiše se svi instinkti policajca – ko zna šta je ova bitanga skrivila, beži od zakona, želi da ostane nekažnjen za svoj zločin… Pošto je kriminalac trčao prema njemu, bivši policajac reši da stupi u akciju. Pomoći će kolegi! U trenutku dok je mladić protrčavao pored njega spretno mu podmetne nogu i barabino telo se prući po trotoaru. Naš penzioner se pobedonosno osmehnu, okrenu se u momentu ka kolegi koji je pritrčavao, taman reši da ga oslovi kad – policajac preskoči mladićevo telo, i, u poslednjem trenutku pre nego što će se vrata zatvoriti, uskoči u tramvaj. Zaprepašćen, naš junak se okrenu ka mladiću. On se digao sa trotoara, obrisao prašinu sa džempera koji je nosio, prišao penzioneru i – jednostavno ga nokautirao.

Naravoučenije broj 1: Ono što izgleda da je tako, najčešće nije tako kako izgleda, pogotovo ako su vam penzionerski dani previše dosadni.

Naravoučenije broj 2: S kim si, s njim si!

(tekst je objavljen na portalu www.nadlanu.com, u rubrici “lifestyle”, podrubrika “Dačine urbane legende”)