Dobitnicu na lutriji udario GROM!

Samo dva sata pošto je na lutriji zaradila velike pare izvesnu Juliju je šapom po glavi udario pas po imenu Grom, njen kućni ljubimac, tražeći na taj način večeru. Naravno, hrana je brzo stigla. Pa sad neka neko kaže da naslov ne odgovara priči!

Urbani mitovi koji to nisu…
Urbane legende se prepričavaju od usta do usta i, što su zanimljivije, putuju brže. Ponekad se desi da neko od onih koji prepričava neki od ovih mitova, iako u dubini duše sumnja da se tako nešto zaista dogodilo, u stvari prepričava istiniti događaj. Evo nekoliko takvih neverovatnih, ali istinitih priča koje su mnogi slušaoci istih doživeli „samo“ kao urbane legende.

U noći kada je Titanik udario u ledeni breg i potom potonuo (14. april 1912.) putnicima broda je prikazivan nemi film „Posejdonova avantura“.

Kada je u jednoj crkvi u Nebraski došlo do eksplozije (1950.) svi članovi crkvenog hora su preživeli zahvaljujući tome što su baš svi zakasnili na probu.

Policajac je kelnerici u jednom restoranu obećao pola premije na lotou i, pošto su se svi brojevi „skockali“ on je dobio 6 miliona dolara. Održao je reč i kelenerica je dobila najveći „bakšiš“ u istoriji – 3 miliončića. Ovo se dogodilo 1984. godine, a po ovoj priči je i snimljen film „It could happen to you“ sa Nikolasom Kejdžom u glavnoj ulozi. U originalnom događaju policajac se zvao Robert Kaningem, a kelnerica Filis Penzo. A picerija je bila „Salova picerija“ u Njujorku.

Skoti Tarnbul je 25. marta 1995. godine u kolačiću sreće (koji se deli uglavnom po kineskim restoranima) pronašao kombinaciju brojeva koje mu je kolačić predlagao za igru na lotou. Bili su to brojevi 10, 24 , 27, 29, 40 i 46. Kasnije istog dana, njegova žena Barbara je u jednom drugom kolačiću sreće pronašla istu kombinaciju brojeva. I oboje su je odigrali sutradan. I oboje su dobili po 814 hiljada dolara na teksaškoj lutriji!

Havajska legenda: Svako ko uzme, odnese (ukrade) kamen sa havajskih plaža (Havajski vulkanski nacionalni park) biće kažnjen – boginja vatre i vulkana Pele će mu doneti mnoge nesreće. Na stotine turista koji su za uspomenu uzeli poneki kamenčić sa ove plaže, posle nekog vremena su ga poštom vratili žaleći se na lošu sreću u životu: umirali su im kućni ljubimci, dobijali su otkaze na poslu, imali zdravstvenih problema…

Vilijem Kari iz Bostona je 1990. osvojio na lutriji 3,6 miliona dolara i odmah potom umro od srčanog udara izazvanog velikom srećom. Četrnaest godina kasnije dobitnika na lotou Karla Atvuda je samo jedan sat posle dobitka pregazio kamion.
Margaret Jorgenson je umrla 1951. godine, a testamentom svoj imetak (700 hiljada dolara) ostavila izvanredno ljubaznom čoveku koga je upoznala na putu u Čikago i sa kojim se poznavala samo četiri sata!
(tekst je objavljen na portalu www.nadlanu.com, u rubrici “lifestyle”, podrubrika “Dačine urbane legende”)

Delfin pojeo ČOVEKA!

Kućni mačak kome su gazde dale ime Delfin uspeo je da se uspentra na visoke police, gde se nalazio akvarijum sa dve zlatne ribice. Bračni par (vlasnici stana) su mušku ribicu zvali Čovek, a žensku Žena. Delfin je za predjelo izabrao Čoveka koji je na ovaj način nastradao, ali glavno jelo je izostalo. Muž nije bio kod kuće, ali je supruga ugledala šta Delfin radi i uspela da spase Ženu. Ovoje bila anegdota koja opravdava naslov, a evo i današnjih urbanih legendi.

Roditelji, deca, piloti i ronioci…

Mladić odlučuje da se baci s krova dvanaestospratnice. Svega mu je dosta, život mu je dojadio. Skače. Dok u padu proleće pored prozora na sedmom spratu, pogađa ga metak u grudi. Žena iz stana na sedmom spratu po ko zna koji put se naljutila na muža i usred svađe uzela nenapunjenu pušku. Kao što je to uradila bezbroj puta dotad, naciljala je praznim oružjem u supruga i povukla obarač – baš u trenutku dok je pomenuti momak obavljao samoubistvo. Međutim, neko je u međuvremenu (od prošle svađe) ubacio metak u pušku i on je pogodio  samoubicu u padu.

Mladić koji se bacio s krova ne bi poginuo, jer bi telo palo tačno na nadstrešnicu zgrade sa čijeg je krova skočio. Ali, metak je bio koban! Inače, samoubica je bio sin gospođe koja je pucala. Dojadile su mu stalne svađe roditelja i namerno je napunio pušku mecima baš tog prepodneva! A onda je odlučio da sebi oduzme život. Na sudu, majka je osuđena za ubistvo iz nehata.

U bilijar klubu, dva čoveka se posvađaju i potuku. Jedan od njih je ronilac, a drugi pilot. Sutradan izbije veliki požar u obližnjoj šumi, nedaleko od velikog jezera. Pilot sedne u kanader ne bi li pomogao vatrogascima. U letu se spusti do jezera da pokupi što više vode u rezervoar i, ne znajući, zahvati sa vodom i ronioca, koji je baš u tom trenutku bio pod vodom, baš na tom mestu. Treba li da kažemo da je reč o roniocu s kojim se sinoć potukao? Uglavnom, vatrogasci su, posle nekoliko sati gašenja požara, pronašli telo čoveka u ronilačkoj opremi kako visi na poluizgorelom drvetu u šumi.

Ove dve priče, uz još nekoliko, ispričane su na samom početku filma Magnolija, kao događaji koji su se stvarno desili. Da li je reč o neverovatnom sticaju okolnosti ili o pravim urbanim legendama? Verovatno su priče ipak kombinacija stvarnosti i „pumpanja“, ali granice nisam uspeo da odredim… Da li je to uopšte i potrebno?

(tekst je objavljen na portalu www.nadlanu.com, u rubrici “lifestyle”, podrubrika “Dačine urbane legende”)

Pažnja – otkrivena ajkula u Dunavu

… nešto veći čamac usidren na jednom pristaništu u Mađarskoj nosi naziv AJKULA. Ali, ako ste dovoljno raspoloženi i ako zaobiđemo ovu krajnje nezanimljivu činjenicu da je reč o čamcu, možete da krenete s prepričavanjem o tajanstvenoj ajkuli koja boravi u Dunavu i proždire šta stigne… Tako ćete ući u klub „tvoraca urbanih mitova“.

O GRESIMA I LEGENDAMA NASTALIM ZBOG NJIH

Čovek vozi automobil. Žuri. Dolazi do raskrsnice. Trebalo bi da skrene desno, a na semaforu mu je uslovno zeleno (svetleća zelena strelica koja pokazuje da može da skrene desno ukoliko nema saobraćaja sa leve strane). Vozač skreće prilično brzo i odjednom ugleda kako mu u susret dolazi kamion koji ide levom trakom jer upravo obilazi autobus u desnoj traci. Sudar je bio neizbežan. Vozač automobila ostaje na mestu mrtav.
U isto vreme nekoliko stotina kilometara dalje još jedan vozač na sličnoj raskrsnici skreće  desno. Odjednom ugleda kamion koji je bez razloga prešao u levu traku i koji mu dolazi u susret ogromnom brzinom. Sudar je bio neminovan. Vozač automobila gine.
Kasnije će se ispostaviti da su vozači oba automobila bila blzanci. Reč je o braći koji su poginulimaltene u istom trenutku, na gotovo isti način. Delilo ih je samo nešto više od 200 km prostora. Inače, ovi slučajevi su se dogodili u dva manja mesta u Nemačkoj.

I tu se priča ne završava. Vozači oba teretna vozila (kamion i kamionet) takođe su bila braća, doduše ne i blizanci. Oba su preživela. Prvi je tvrdio da mu je to prvi put u životu da je pokušao da obiđe autobus na raskrsnici, a drugi nije mogao da objasni zašto je odjednom sa svojim vozilom prešao na levu stranu.

Ni ovde se priča ne završava. Utvrđeno je da su očevi i poginule i preživele braće bili pripadnici nemačke vojske koja se 1944. godine povlačila pred savezničkim snagama. Jedan od njih je u bici na Ardenima poginuo pod sumnjivim okolnostima – smatralo se da je nastradao od tzv. „prijateljske vatre“ (metka koji je ispalio neki drugi nemački vojnik). Drugi vojnik (otac braće koja su vozila automobile) se nekoliko godina posle rata ubio ostavljajući iza sebe oproštajno pismo u kojem je priznao da je u vreme rata učinio neoprostiv zločin, ne objašnjavajući tačno šta se dogodilo. Ispalo je da „grehovi otaca padaju na sinove“ baš kao što često tvrde pripadnici crkve.

Ova urbana legenda je jedna od onih koje su se mnogo prepričavale po celom svetu u već pomalo davnim osamdesetim godinama prošlog veka. U sebi krije pouku koja potpuno odgovara nekome ko želi da te preobrati u vernika i prbliži te crkvi. Zato se i pretpostavlja da su pripadnici sveštenstva raznih vera i religija veoma često promovisali neke od sličnih mitova (a pojedine čak i sami izmišljali) i potom ih „bacali u promet“ ne bi li strah koji ove priče izazivaju kod slušalaca naterao mnoge od njih da se „približe Bogu“ preko crkve. I to je trajalo vekovima. Neke od sličnih priča poslužile su i kao inspiracija mnogim velemajstorima književnosti (npr. Umberto Eko – „Ime ruže“) da naprave sjajna dela.

(tekst je objavljen na portalu www.nadlanu.com, u rubrici “lifestyle”, podrubrika “Dačine urbane legende”)

Skinite 50 kilograma za mesec dana

… Šta treba da uradite – morate da pronađete osobu suprotnog pola tešku 50 kilograma. Besomučno joj se udvarajte mesec dana i ona će, najverovatnije, posle tog vremena pristati da je „skinete“. Javite nam da li ste uspeli, a u međuvremenu vas „častim“ sa još jednom urbanom legendom.

Dve priče koje slede prepričavale su se u Beogradu pre sedamnaest godina. Bilo je to doba hiperinflacije, vreme kada je vekna hleba koštala nekoliko milijardi dinara, doba koje je obeleženo grafitom koji je jedan dečkić napisao na kutiji za toalet papir u kupatilu stana u kojem je živeo: SAMO ZA GOSTE! Bilo je to vreme kada ste hleb plaćali na ulazu u samoposlugu da ne bi slučajno poskupeo u međuvremenu. Tada se svako snalazio kako je znao ne bi li došao do para i tako opstao.

Poligon za polaganje vozačkog ispita u Novom Beogradu. Kandidati dolaze, najčešće sa još nekim (roditeljima, prijateljima) i čekaju svoj red. Ponekom od njih s vremena na vreme prilazi jedan čovek i nešto im priča – diskretno, polušapatom, gotovo sramežljivo obarajući pogled dok govori.

„Poznajem jednog od članova komisije. Za 200 maraka mislim da bih mogao da ga ubedim da bude blag. Šta vi mislite o tome?“ Neko ga odmah otera, neko kaže da će da razmisli, ali bude i nemali broj onih koji se maše za džep. Uz novac ide i dodatna priča: „Malo smo zakasnili sa predajom para, ali sve ću da pokušam…“ Čovek se potom odgega do ljudi iz komisije, nešto sa njima kratko priča, a onda se povlači na kraj poligona. Sačeka da vidi da li je „njegov klijent“ položio pa onda prilazi onima koji su mu platili uz dve varijante priče:

Varijanta A (ako „klijent“ položi) – „Eto, sve je dobro prošlo. Nadam se da ste zadovoljni. Rekao sam vam, moj poznanik će sve da učini. Mnogo sreće!“
Varijanta B (ako „klijent“ ne položi) – „Stvarno sam sve pokušao, ali drugi policajac iz komisije je bio tvrd, posebno zato što je kandidat učinio veliku grešku na raskrsnici…sve sam pokušao, ali danas nije išlo. Evo, vraćam vam novac.“

Naravno da dotični nikada nije ni ponudio mito policajcima iz komisije nego je vraćao novac ako bi osoba pala na ispitu, a zadržavao bi ga ukoliko „klijent“ prođe. Po nekoliko stotina maraka dnevno, puta radni dani – eto ideje kako se možda neko od novokomponovanih tajkuna obogatio (i zašto se kaže „Ne pitaj me samo kako sam zaradio prvi milion…“). Zadovoljni klijenti ovoga prevaranta nikada nisu saznali da su položili vozački „bez veze“, zasluženo.

Vrlo slična legenda prepričavala se i o izvesnom portiru na nekom fakultetu koji je na isti način uzimao novac, a onda ga vraćao ako student ne položi ispit uz obrazloženje da se stvarno ništa nije moglo jer „mali (ili mala) pojma nije imao/la“. S druge strane, studenti koji su znali da je „ispit kupljen“ znatno hrabrije su stajali pred profesorom i mnogo odlučnije odgovarali na pitanja tako da je dosta njih položilo ispit upravo zato što su na ovaj način „zaustavili tremu“!

Surovo ubijena jedna od najstarijih “žena” na svetu

…reč je o jednoj sekvoji, a kao što je poznato to je dugovečna vrsta drveta koja može da doživi starost od nekoliko hiljada godina. Dotična sekvoja je surovo presečena testerom, jer se nalazila na mestu u Kaliforniji gde bi trebalo da počne izgradnja jednog solitera. O ovom ubistvu malo je ko pisao, a naručioci i izvršioci uopšte neće biti kažnjeni. (Kao ni u Beogradu “ubice platana”) Možda će iz ove vesti izaći neka urbana legenda, a dotle – tema su one koje su već dobro poznate.

ŠTA SVE MOŽEŠ DA VIDIŠ U MAKARSKOJ

Znate li grafit „Mama i tata su rešili da obnove sećanje na medeni mesec i da ponovo negde otputuju posle 20 godina – mama putuje u avgustu, a tata u septembru“? Nešto slično dogodilo se bračnom paru iz Beograda još pre više od dve decenije. Plan je bio da odu na odmor u Rovinj i to u prvoj nedelji avgusta. Muž reče ženi da će on poslednju nedelju jula da ode na službeni put u Zagreb i da će odande da ode direktno u Rovinj – neka ga ona tamo sačeka. Žena odvrati da će ona nedelju dana da provede sa drugaricom u Dubrovniku i da će potom da ode do Rovinja da se tamo nađu.

makarska

On „odlazi na službeni put“, ali to je Makarska! Tamo je planirao da se zabavi sa svojom ljubavnicom nedelju dana. Žena odlazi „da se nađe sa drugaricom u Dubrovniku“, ali u stvari odlazi da se nađe na jednonedeljnoj uživanciji sa svojim ljubavnikom – da li treba da pominjem da je destinacija bila Makarska!? Da li ste već pretpostavili da su oba para odseli u istom hotelu? Kako biste vi završili ovaj zaplet? Dogodilo se sledeće: ljubavnica i ljubavnik bračnih drugova upoznali su se u hotelu i zakazali zajedničku večeru u obližnjem restoranu. Prvi su stigli muž i njegova ljubavnica. Žena i ljubavnik nedugo zatim dolaze za sto! Šok i sve ostalo!!

(tekst je objavljen na portalu www.nadlanu.com, u rubrici “lifestyle”, podrubrika “Dačine urbane legende”)

Mlada nasekirala mladoženju japanskom sekirom

…U pravu ste! Vest nije istinita. Sekira nije bila japanske proizvodnje! U stvari, statistike su pokazale da je 70% manje nasilja zabeleženo u porodicama koje kupuju sekire japanske proizvodnje. Razlog: one su teže od uobičajenih i potencijalni zločinci se samim tim teže odlučuju na delo koje potpada pod kriminal. Ova lažna vest će možda u budućnosti prerasti u neku urbanu legendu, a do tada vas vodim kroz svet već poznatih urbanih mitova za koje niko ne zna da li su se zaista i dogodili…

UTICAJ ŽENA NA ISTORIJU FUDBALA
Ovo je prva u nizu urbanih legendi koja ima veze sa fudbalom – taman, pred početak svetskog prvenstva u Južnoj Africi…
Engleska sedma ili osma liga (nemojte da posumnjate da jednom Englezu nije jednako važna kao i Premijer liga). Na početku sezone menadžer kluba koji ima ambicije da pređe u viši rang angažuje dokazanog rasnog centarfora. Od njega se mnogo očekuje. Bar 30-tak golova, a možda i više. On je zvezda vodilja ka višoj ligi!

Prvo kolo – slab rezultat, a centarfor bez gola. Drugo kolo – nerešeno, a centarfor samo u stativu. Treće kolo – izgubljena utakmica kod kuće, a centarfor promašio penal. Četvrto kolo – bolje da ni ne pominjemo. Peto kolo – opet ništa. Šesto kolo. Sedmo. Osmo… Prolećni deo lige… Katastrofa! Dotični centarfor nije postigao ni jedan jedini gol.

Umesto da se bori za ulazak u višu ligu, klub je došao u opasnost da ispadne u niži rang takmičenja. Jedno od poslednjih kola  bilo je odlučujuće. U goste je dolazio tim koji se nalazio na prvom mestu. Menadžer kluba je dan pred utakmicu održao veliki govor igračima, a pomenutu „devetku“ je odveo u stranu i rekao mu: Ti si moje najveće razočaranje ove sezone. Ako ni sutra ne daš gol moraćemo da se rastajemo. Žao mi je, ali tako je!

Dotični napadač otišao je kući više nego nervozan, nije mogaop normalno da spava, a ujutro se probudio u još gorem raspoloženju. Na sve to je kao „dodatak jelima“ došlo neprestano gunđanje njegove žene koja mu je zamerala što ne izvršava neke sitnije kućne obaveze (kupovina, daska na wc šolji i sl.). U jednom momentu čovek načisto pukne, počne da viče na ženu, potpuno se posvađa s njom i ode u najgorem mogućem raspoloženju na utakmicu…

Sudija je svirao početak meča. Prvi minut – naš centarfor se dokopao lopte, „pregazio“ sve igrače iz protivničke odbrane i GOL! Peti minut – naš centarfor se dokopao lopte, „pregazio“ sve igrače… Dvanaesti minut – naš centarfor… Na ovoj utakmici on je postigao sedam golova i namestio dva – rezultat je bio senzacionalan – 9:1 za domaćina protiv favorita.

Posle utakmice on priznaje menadžeru šta je bila njegova najveća inspiracija. Menadžer šalje njegovoj ženi veliki buket cveća uz poruku: Gospođo, bio bih vam zahvalan da se pred svaku utakmicu žestoko posvađate sa svojim suprugom. Moguće je da za taj vaš dodatni posao dogovorimo i odgovarajući honorar!

Nije mi poznato šta se dalje događalo, ali znam da postoji bezbroj urbanih legendi o ženama koje nisu prepoznale suviše velike strasti svojih muževa prema fudbalu. Ovu priču sam čuo bar pet – šest puta u društvu (uvek od nekog muškarca, uvek u jeku svetskog prvenstva u fudbalu – bez obzira što je glavni akter priče – muza, inspiracija – u stvari, žena centarfora!).

(tekst je objavljen na portalu www.nadlanu.com, u rubrici “lifestyle”, podrubrika “Dačine urbane legende”)

Avion pao na obdanište

…avion koji je od papira napravio dvanaestogodišnjak u Švedskoj, a potom ga hitnuo sa balkona stana na petom spratu, pao je direktno na prizemnu zgradu obdaništa koje se nalazi odmah do ovog stambenog objekta. Ovaj incident niko nije ni primetio, ali je meni poslužio da vas ponovo uvedem u „Svet priča za koje niko ne zna da li su se zaista dogodile“. Usput, ne padajte na naslove – uvek sačekajte drugi deo vesti!

AVANTURE KROKODILA PO GRADOVIMA

Nemačka. Dnevni list male regije. Na poslednjoj, osmoj stranici, jednoga dana objavljena je sledeća priča:

Čovek došao kod lekara i kada ga je ovaj pitao koji je njegov problem, ovaj mu se požali da svakoga jutra pred ustajanje ima neki čudan osećaj da mu se pod krevetom nalazi krokodil. Lekar ga pogleda jednim od onih dugih, čudnih, izražajnih pogleda, prepisa mu ljubičaste tablete koje bi trebalo da pije svakoga dana. Posle mesec dana čovek opet dođe kod lekara sa istim problemom. I dalje, čim se probudi ima utisak da mu se pod krevetom nalazi krokodil. Kada potom pogleda ispod kreveta, tamo nema ničeg. Lekar uzdahnu i prepisa mu žute tablete – po tri dnevno. I zakaže mu pregled za mesec dana.

Prošlo je više od šest nedelja od kada je čovek poslednji put bio na pregledu. Lekar se prisetio toga i pozvao ga je telefonom da proveri je li sve u redu, zašto se ne javlja. Na njegov poziv javila se nepoznata osoba koja se predstavila kao domar zgrade u kojoj je stanovao čovek kome se pričinjavao krokodil pod krevetom. Na lekarevo pitanje gde je njegov pacijent, dotični mu odgovori: „Nećete verovati, ali desilo se nešto suludo. Njega je pre tri nedelje napao i pojeo krokodil koji se, ko zna kako, ušetao u njegov stan i sakrio se ispod kreveta!“

Naravno, reč je o običnom vicu, koji je redakcija objavila na poslednjoj strani novine ne bi li razgalila čitaoce. Ali, pošto nigde nije I navedeno da je reč o šali… Na adresu novine je u narednih mesec dana stiglo 365 pisama revoltiranih čitalaca koji su u žaru komentarisali ovaj događaj. To su bili sve redom protesti građana – kako je moguće da jednog njihovog sugrađanina pojede krokodil u sred grada, u sred dana. Optuživani za nemar bili su uprava zoološkog vrta, društva za zaštitu životinja, policija, regionalna i gradska uprava, Bundestag, sam kancelar…

Ipak, najinteresantnije pismo stiglo je preporučeno. Čitalac je napisao redakciji: „Iako je ovo jedan veoma tragičan događaj, on je ipak dobar povod da objavite moju studiju o životu krokodila u gradskim sredinama!“. Uz pismo je bila priložena i studija na više od hiljadu stranica.

Od tada, na poslednjoj stranici pomenute novine, iznad viceva, redakcija je počela da stalno objavljuje nadnaslov: OVO ŠTO SLEDI JE ŠALA, VIC, IZMIŠLJENA PRIČA. ONA IMA ZADATAK DA VAS NASMEJE I NIŠTA DRUGO!

(tekst je objavljen na portalu www.nadlanu.com, u rubrici “lifestyle”, podrubrika “Dačine urbane legende”)

Bred Pit uzima hrvatsko državljanstvo

Da sam stavio „italijansko državljanstvo“ bilo bi verovatno dva puta manje posetilaca koji bi se odlučili da dođu ovu stranicu. Tanzanija, država Vanuatu i Peru bi verovatno još gore prošli. Očigledno je da su Hrvati, bar trenutno, naše najkomercijalnije komšije. I ne samo komšije. Elem, ovaj naslov je samo delić neke buduće urbane legende i imao je za cilj da vas namami u svet priča za koje se ne zna da li su se zaista dogodile.

LEKARI – ČUVAJTE SVOJE ZDRAVLJE!

Bio jednom jedan Englez. Sredovečan čovek. Delimično uštogljena, porodična osoba. Malo istrošenog zdravlja, ali ne usled starosti već zbog kilometraže (da citiramo Indijanu Džonsa). Toliko je bio pravi Englez da je obožavao da se kladi. Upravo stoga je decenijama igrao sportsku prognozu nadajući se, svake nedelje iznova, ogromnom dobitku.

Jednoga dana, kao što je činio već godinama, popuni on tiket, uplati ga i krene kući. Međutim, na ulici ga zadesi težak srčani udar. Gužva na ulici oko njega, hitna pomoć, brza operacija, puls čas staje – čas opet proradi, baj pas, jedan, drugi… stanje se stabilizuje… naš junak se nalazi van životne opasnosti… smešten je u šok-sobu.

Prolazi nekoliko dana. Neko od članova njegove porodice u džepu njegovog sakoa pronalazi tiket. Ispostavlja se da je to jedini dobitni tiket u tom kolu sportske prognoze. Premija je pola miliona funti. Kako mu saopštiti ovu vest? Srce mu je još slabo – postoji realna opasnost da ga šok posle lepe vesti ubije. Niko se ne usuđuje da našem junaku kaže kako su mu se snovi ostvarili – ni članovi familije, ni prijatelji, ni lekari. Niko ne želi da preuzme odgovornost. A onda – jedan mlađi lekar kaže: Ja ću mu to saopštiti! Mislim da znam kako ću to da uradim.

Nekoliko minuta kasnije mladi lekar ulazi u bolesnikovu sobu. On je budan, gleda ga i nespretno trepće. Lekar mu se nasmeši: Dobar dan! Vi ste jedan veoma srećan čovek! Preživeli ste tri teške operacije i eto vas – za koji dan ćete biti potpuno oporavljeni!

Na ove reči naš čovek samo uspe da promuca: Eto! Bogu hvala da me je pratila sreća!

Lekar nastavlja: S obzirom na ovu količinu vaše sreće bilo bi dobro da je iskušate i na drugi način. Igrate li možda lutriju, loto ili tako nešto?

Igram redovno sportsku prognozu, odgovori bolesnik.

Pa, to je sjajno, gromko nastavlja mladi lekar, sigurno ćete jednom osvojiti neku veliku premiju! Osobi sa vašom količinom sreće to će sigurno poći za rukom veoma skoro! Šta biste uradili kada bi dobili neku ogromnu premiju, recimo pola miliona funti?

Pacijent namah odgovori: Pola bih dao VAMA!

Na ove reči, mladi lekar ga iznenađeno pogleda, ukoči se naglo, padne na pod i umre. Njegovo srce jednostavno nije izdržalo!

PRIČE KOJE SE VRTE U KRUG…

Ovo je priča koju je svojevremeno, pre više od 25 godina objavio zagrebački časopis IZBOR. Ispod priče je naveden izvor – jedan britanski list. Ali, kako to često biva u novinarstvu, ponekada se informacijom koja se odnosi na izvor vesti u stvari maskira izmišljotina! Svako će odmah po čitanju da rezonuje: U redu, očigledno je da priču nisu izmislili čim su naveli izvor. Zašto bih gubio vreme i sada proveravao njenu autentičnost. Verujem im! I tako se na klasičnu »novinarsku patku« upeca veliki broj ljudi, čak i oni najsumnjičaviji. A kada takvi poveruju u nešto – u to onda veruje celi svet. Nemam dotični broj IZBOR-a i ne mogu da dokažem da su oni objavili ovu priču. Ne znam ni o kom je britanskom časopisu reč! Nemam ni lične podatke dobitnika na lutriji. Imam samo priču koju sam čitao kao klinac i zapamtio je. Da li je to bio IZBOR ili neki drugi časopis? Ne mogu tačno da se setim ni da li sam priču zaista pročitao ili sam je od nekoga čuo… Ali, zašto sam onda pomenuo naziv lista? Možda mi je to sugerisala osoba koja mi je navela priču? Ili sam beše pročitao da je neko čuo takvu priču, ali ni on ili ona nije siguran/na da li je priča istinita? Eto kako nastaju urbane legende – to je samo jedan od načina. Ako Ti se priča svidela onda ti predlažem da njome razvedriš svoje društvo na nekoj sedeljci i da onda strpljivo čekaš. Možda već za nedelju ili dve, a možda za 20 godina, neko će da ti ispriča baš ovu priču. Pitanje je, da li će ti se tada učiniti poznata! 

(tekst je objavljen na portalu www.nadlanu.com, u rubrici “lifestyle”, podrubrika “Dačine urbane legende”)