ko je autor bloga?

Autor i priređivač bloga je Darko Dača Kocjan – ali, idemo od početka…

Uvod u životopis (CV, biografiju, žitije, deliće memoara)

(posvećeno ljudima dobre volje i dobrih nerava)

Prezirem uobičajene memoarsko/faktografske biografije. (Postoji jedan grafit koji kaže: Možda i nisam dobar u krevetu, ali ću u memoarima čuda da napravim!)

Svakodnevni nadmeni idioti kojima je ispod časti da sa tobom komuniciraju kao sa sebi ravnom ličnošću (u kojem slučaju će razgovor zaista biti dijalog), a koje usput mrzi da smišljaju pitanja kojima će da te nadahnu da se predstaviš, ponašaju se kao učiteljice koje ti zadaju teme na pismenim vežbama – „Pogled sa moje terase“, „Jesen u mojoj ulici“, „Pomogao sam drugu u nevolji“ i sl. Umesto da razgovaraju sa tobom i na taj način pokažu da te poštuju i da im je zaista stalo da saznaju nešto o tebi – oni ti daju pismeni zadatak sa temom „Curriculum vitae“. Kada ugledam tu temu u zaglavlju nekog upitnika obično napišem jednu od sledeće tri rečenice: „Ouidqouid latine dictum est altum viditur“ (prevod: Bilo šta rečeno na latinskom, zvuči pametno) ili „Persae prodictore ducti Ephialte circumvenerunt Grecos et omnia Lacademonis pro patria cadendum erat“ (rečenica koju sam imao na popravnom iz latinskog, a koja znači: Persijanci su, vođeni izdajnikom Efijaltom, opkolili Grke i svi Lakademonjani su pali za otadžbinu) ili „Devoret te diabolos cauda vaccarum“ (slovenski žrec Radovan ovo govori dok kobojagi proriče sudbinu ljubavnici hunskog vojskovođe, a znači: Neka te prožderu đavoli kravlja repino – iz knjige „Pod slobodnim suncem“ Franca Finžgara).

Da li da pomenem i čemu su naučeni moderni CV zombiji? Hvali se što više u svom „Si Vi-ju“, pominji svaki seminar na kojem si prisustvovao bar 5 minuta. Istakni što je moguće više poznatih osoba kao one sa kojima si sarađivao bar 2 minuta (i koje mogu da daju preporuke za tebe). Pominji poznate brendove (makar one koje si posmatrao u izlogu), poznate firme u kojima si bio makar na portirnici, zanimanja sa što više modernih japijevskih izraza… Neka čestita žena koja vodi računa o higijeni na Kolarcu ili na Filozofskom ili Elektrotehničkom fakultetu mogla bi na ovaj način da napiše CV uz koji bi istog trenutka bila primljena u naučni program RTS-a. Hvali se što više, viči svoje prednosti nad drugima, vrišti svoje (kobajagi)sposobnosti, a kricima kamenuj svoju konkurenciju.

Teško je danas pisati o sebi, naročito kada ne znaš ko si u stvari!

Jedna koleginica iz Radio Politike svojevremeno je radila intervju sa mnom i pred početak me je pitala kako da me predstavi – kao novinara, voditelja na radiju, urednika u izdavačkoj kući, priređivača knjiga… „Meni je tebe, u stvari. preporučio Milan Jeličić“, reče ona. (Milan Jeličić je inače legenda iz Narodne opservatorije na Kalemegdanu, zaljubljenik u nebo, zvezde i Beograd)

U tom trenutku sam shvatio da, ako se predstavim kao novinar uvek postoji neko ko može da kaže „ma kakav je on to novinar, molim lepo“. Ista je situacija i sa ostalim poslovima koje sam obavljao – uvek postoji nemali broj ljudi koji može da kaže „Ma koji voditelj… On voditelj?“… Ali, samo Milan Jeličić može da ospori da me je zaista on preporučio. Pošto on to neće da učini onda je jasno da je mene najbolje predstaviti kao „čoveka kojeg je preporučio Milan Jeličić“ – tu niko nema mogućnost da se buni.

S obzirom na moje shvatanje novinarstva i ostalih stvari u životu, mislim da je to predstavljanje najbliže istini o tome ko sam ja. To je veliki uspeh, spoznao sam sebe, konačno, na neki način. Nekom prođe život, a da ga niko iskreno ne preporuči, a neko opet ne prepozna svoju bit u eventualnoj preporuci.

Pošto obožavam da se igram, za one koje ne zadovoljava ova, već preopširna priča o sebi (posledica taštine?), pripremio sam nekoliko varijanti mog „životopisa“. Izaberite onu koja vam najviše odgovara ili napravite miks nekoliko njih. Nadam se da ćete se lepo zabavljati…

Životopis autora bloga (CV, biografija, žitije, delići memoara) – prva varijanta

(namenjen onima koji vole igru „Istine i laži“, onima koji više vole svoj profil nego anfas, onima koji dok češće prekrtaju levu preko desne noge i onima koji vole film „Četrnaesti četvrtak u Čihuahui“ – ukoliko se ne prepoznajete u jednom od ovih opisa, odmah pređite na drugu varijantu žitija)

Jedine sigurne činjenice o autoru bloga!

Ime – Darko (Staro ravalsko ime; Ravali su narod koji je živeo između obala reka Han i Saraho, kako su se one zvale u njihovo vreme. Kako se one zovu danas – niko ne zna. Bavili su se lutanjem, lunjanjem, jelom, spavanjem i razmnožavanjem. Bili su poznati kao najmanje nedepilirani od svih naroda u okruženju. Kasnije ovo ime Sloveni daju svojoj deci u značenju „dar s neba“, „dar božji“ ili „onaj koji daruje“ – ne tražite ništa od mene, švorc sam ovih dana, a i što ne biste poklonili nešto skupo „daru božjem“; Kada ime izgovorite na engleskom, sagovornik obično pomisli da sam astrofizičar koji proučava „tamnu materiju“)

Prezime – Kocjan (U nekim krajevima Slovenije i Hrvatske ovo prezime znači „ogrizak od jabuke“. U nekim krajevima Srbije i Ukrajine za istu stvar se upotrebljava reč „kačan“. A to znači da su Kocjani od početka u priči: Adam, Eva, zmija i ogrizak od jabuke)

Nadimak – Dača („Dačmen“ ili „Dač“ znači Holanđanin na engleskom. U ruskoj varijanti „dača“ označava vikendicu. Na jeziku starih Aboridžina „dač“ je izraz za krik koji pušta mlađi sin poglavice u trenutku kada ga kengur gurne na kaktus. Nadimak sam zaradio dok sam pomagao ocu mog drugara iz srednje škole da ofarba ogradu oko kuće – kada sam treći put prolio boju iz kantice po travi on je rekao: E. Baš si nespretan kao onaj patak iz crtanog filma. Tako ću i da te zovem – Dača)

Rođen – u petak, u 14.10. U godini kada je izmišljena/lansirana šuplja plastična cev savijena u krug (hula hop), kada je izmišljen Had Soker (slamčica za sokove koja se lomi u zglobu, kada se na Sajmu igračaka pojavila Barbi, kada je počeo da se emituje FM stereo program na radio stanicama u Velikoj Britaniji, kada su se pojavile neme ploče za džuboksove namenjene gostima restorana koji su želeli da uživaju u tišini, kada je Luna I postala prvi objekat lansiran sa Zemlje koji je imao dovoljnu brzinu da ne postane zemljin veštački satelit, kada je napravljen prvi atomski ledolomac „Lenjin“, kada su UN donele deklaraciju o pravima deteta… U mesecu kada je Apolo 11 sleteo na Mesec… Na dan kada je pronađena prva planeta izvan Sunčevog sistema, kada se Viking 1 spustio na Mars, na dan kada su rođeni Aleksandar Dima (otac), Simon Bolivar, Nikolaj Černiševski, Dženifer Lopez, Predrag Ejdus, Olivera Jevtić…

Životopis autora bloga (CV, biografija, delići memoara) – druga varijanta:

(namenjen onima koji vole pse, onima koji vole da osluškuju radio dok čitaju knjige, onima koji nikada nisu voleli kada ih neko tera da sede u krug i na taj način guši njihovu individualnost, onima  koji „taman što promene ličnu kartu, a njihova ulica promeni naziv“, onima koji vole srednja vrata autobusa, onima koji preskaču linije dok šetaju trotoarom, onima koji imaju hobije koje ne smeju nikom da priznaju – ukoliko se ne prepoznajete u jednom od ovih opisa, odmah pređite na drugu varijantu žitija)

Ko je (i šta je), u stvari, autor bloga?

Za neke: novinar

Za druge: radio-voditelj

Za treće: priređivač knjiga

Za četvrte: „Onaj, kako se ono zove?“

Za pete: Davkin gazda (Davka je najluđi pas na svetu)

Za šeste i sedme: komšija

Za novinare: „Čovek koga je preporučio Milan Jeličić“

Za kelnera Miću: Hoćemo li i danas duplu, slađu kaficu?

Za one kod kojih radim, a koji traže sponzora za moju rubriku ili emisiju: „Legenda“

Za malog Nešu: „Moj prvi deda Mraz“

Za one koji traže njegove izjave za medije i za one koji traže pare na zajam: „stručnjak za marketing“, „ekspert za grafite“, „teoretičar radija“…

Za prijatelje: Dača

Za druge prijatelje: Dačo, kako si? Šta radiš? Je l` znaš zašto te u stvari zovem – potreban si mi nešto…

Za kasirke u samoposluzi: Onaj neobrijani što stalno kupuje i veliku kesu

Za pse lutalice: Ej, evo ga onaj što pada na mahanje repom

Za posetioce bazena u Košutnjaku: Nikad nisam video tipa da šljusne ravno na stomak sa najviše skakaonice…

Za službenicu u Alpha banci: Žao mi je, ali još nije legla vaša uplata (u sebi: Bože, ovaj dolazi svaki dan, mora da mi se nabacuje)

Za prvu devojku: Darko, ovako više ne ide – ti me nikada ne zoveš telefonom

Za drugu devojku: Darko, ovako više ne ide – ti me nikada ne zoveš telefonom

Za treću devojku: Darko, ovako više ne ide – ti me stalno zivkaš telefonom

Za kontrolora u autobusu GSB-a: I, šta ćemo sad?!

Za one koji su ovisni od citata: Darko Kocjan – Dača, čovek koji voli i pati. Voli novac i pati zbog nestašice istog! (izjava Ostapa Bendera u romanu „Dvanaest stolica“ – Iljf i Petrov)

Za one koji veruju: Čovek koji je organizovao seminar za putovanje kroz vreme koji će biti održan juče

Za prodavce visećih mostova po kućama: Klijent koji voli ljubičasto-bele mostove

Za pristalice reinkarnacije: Bivši zec iz Portugalije, zatim „Napuljski kantoprevrtač“ (pseća rasa), potom drvoseča u Sibiru, pa švalja u Češkoj, pa trgovac u Barseloni, a budući humanoid 3M – klasa 2.

Za estete: Osoba koja proučava veštinu namigivanja Mesecu

Za duhovite: Osoba koja proučava delimično pusta ostrva i Oblake u bermudama

Za one koji ne znaju ko sam: Ko je taj? Nikad čuo!

Za one kojinikad nisu čuli za mene: Nikad čuo za njega! Ko je taj?

Za tebe: (upiši ono što osećaš i misliš… upiši to negde i pošalji nekom…nekad)

Životopis autora bloga (CV, biografija, žitije, delići memoara) – treća varijanta:

(namenjen onima koji ceduljice sa beleškama stavljaju u desni zadnji džep pantalona, onima koji vole pohovani kačkavalj, onima koji vole nežne zagrljaje, onima koji su bar jednom u životu sakupljali sličice za neki album, onima koji trepću više od 17 puta u minuti, onima koji preziru horoskop što je karakteritično za lavove koji su u podznaku škorpije, onima koji znaju da je zvezda na nebu više nego zrnaca peska na svim plažama sveta)

Šta o svom životu misli autor bloga?

Moji „hitovi“ u ovom životu:

Tri puta su me angažovali da radim kao Deda Mraz (jednom sa punoletnom „decom“)

Izašao u ukrštenim rečima (jednom)

Bio savetnik MENSE (zvali su me da ih posavetujem u vezi sa jednom reklamnom kampanjom)

Tri puta dobio čistu „peticu“ za održana predavanja od polaznika škole za PR (na ostalim predavanjima nisam imao dovoljno novca za čokolade)

Neko me je „uglavio“ na Wikipediu, a da nisam ni znao za to (od tada Wikipediu koristim za izvor saznanja o sebi)

Zabeleženo je bar stotinu krađa nekoliko knjiga grafita koje sam priredio (prijatelj „zaboravio“ da vrati nakon što je knjigu pozajmio od vlasnika na neodređeno vreme)…

Moji hitovi u pretprošlom životu:

Kao debeli zeleni žabac sedam puta sam pobegao rodi iz lokalne bare.

Na kraju me je pojeo neki Italijan.

Moji hitovi u prošlom životu:

Prošlog života se ne sećam – znam samo da me je mnogo boleo stomak..

O ljubavi:

Ljubav je kao kada se upiškiš – svi to primećuju na tebi, ali samo ti osećaš toplinu!

O karijeri:

Nisam ja našao posao kojim se bavim – posao je našao mene, kao što odelo u prodavnici odabere nekoga za svog kupca i jednostavno mu se utrpa u život. Inače, smatram da sam još na početku  karijere – kada ljudi profesiju pretvore u karijeru, to je kao kada bi neka žena dala oglas: Prodajem srećnu venčanicu. Nošena pet puta.

O knjigama:

Kada je jedan američki predsednik na nekom prijemu pitao Markesa koja mu je omiljena knjiga, on je odgovorio „Grof Monte Kristo“. Svaka knjiga koju potpuno doživite u bilo kom trenutku života, postaje vaša omiljena knjiga zauvek. Ko sam ja da vam namećem (ili: provodadžišem) svoje „sasvim doživljene“ knjige. Ionako vam mnogi, svakoga dana, nameću mnoge stvari, a pre svega sebe. Osim, ako je među čitateljkama moja buduća žena, onda treba da zna da će brak morati da održava tako što će dva puta mesečno kupovati „Lovca u raži“ i kratke priče Čehova.

Trenutne preokupacije:

Trenutno usavršavam veštinu namigivanja Mesecu.

Inače, radim na sebi tako što se vežbam uzdržavanju. Mislim da sam uspešan – od 9 sarmi koje su prekjuče napravili „nevidljivi kućni kuvari“, juče je ostalo još 6 u frižideru! Rekord!

Takođe, uzdržavam se, od, stavljanja zareza, na svako moguće, mesto u, rečenici.

Dodatak: Ako se niste prepoznali ni u jednoj rečenici, nijednog od tri opisa „kome je namenjen životopis“, upišite se u rubriku „komentar“ pa ću specijalno za vas da napravim i četvrtu varijantu… jednom.