Grafiti 2 (poruke iz izloga prodavnica)

kineski tržni centar 2002.

kineski tržni centar 2010.

Grafiti 1

Time machine – Vremeplov (natpis na jednom liftu)

Da li ste se ove godine slučajno zaglavili u nekom liftu?

Ako jeste, da li ste poželeli da napišete neki grafit na zidu kabine dok ste čekali da vas odglave. U čast ovakvih, povremenih beogradskih situacija, danas vam prilažem top-listu najboljih grafita iz beogradskih liftova.

7. mesto ove liste – grafit iz lifta na Zvezdari:

U SLUČAJU DA SE LIFT ZAGLAVI

PLAČITE I KUKAJTE!

I dopisano: DUGME ZA SAMOUNIŠTENJE U SLUČAJU ZAGLAVLJIVANJA!

Na 6. mestu je grafit iz lifta na Ceraku:

Prodajem zid dug 10 metara.

U centru Beograda.

Pogodan za grafite!

5. mesto – predlog iz lifta u novobeogradskom bloku 61:

Uvedite testove inteligencije

za političare!

Na 4. mestu je grafit iz lifta u starom delu Novog Beograda:

NATAŠA,

DOBIO SAM TE OD TVOJE KEVE

NA POKERU U SVLAČENJE!

3. mesto – grafit iz lifta na Banjici:

JA SAM NA SEDMOM SPRATU

MATORI MI NISU KOD KUĆE

ZVONI DOK NE POŠIZIM

2. mesto – opet grafit iz lifta u Novom Beogradu:

OVDE SU PRVI PUT SPAVALI

PEĐA I ANA

1. mesto top-liste naj grafita iz beogradskih liftova – grafit iz lifta u naselju Miljakovac:

Sestra mi je bolesna.

Svakoga dana uzima pilule,

ali to čini krišom,

da roditelji ne brinu!

„Lepa, lepša, JA!“ (piše na bedžu jedne plavuše)

Male plastične (ponekad metalne) pločice sa svakakvim crtežima i natpisima. Pre 13-14 godina bili su sastavni deo garderobe maltene svakog stanovnika Beograda (studentski i građanski protest 96-97), a slično se događalo i u vreme bombardovanja zemlje (99).

Mnogi ljudi su uspostavili komunikaciju upravo preko bedževa koje su primetili jedni na drugima… nasmešili se… i… sve ostalo je legenda.

Zahvaljujući bedževima „smajli“ je postao jedan od najvećih simbola XX veka (za japije i one koji su ovisni od novogovora – ispravak: „najvećih brendova XX veka“).

Danas su proređeni na reverima, rukavima, majicama…

Ali, nisu zaboravljeni – samo čekaju svoj novi trenutak!

Da se prisetimo samo nekih zanimljivih natpisa na nekadašnjim beogradskim bedževima:
MRZM SMGLSNK

Vrištaću ako ništa ne pokušaš!

Menjam teglu ajvara za kuću na Havajima!

Ako imaš svoje JA ne uzimaj moje TI!

Bedž za levu sisu!

Molim vas, počešite me!

Keep on smile – that is Belgrade style!

Ne grli me nogama baciću te dogama!

Menjam sobnu lampu za dvosobnu!

Ja te volim, ja te obožavam, želim s tobom da se razmnožavam (veliki bedž)

Mlad sam, lep i ne smrde mi noge!

Osećam se dobro – na kilometar!

Volim sve što vole mladi – kako spreda tako i otpozadi!

Što je mnogo, puno je!

Cerak vinogradi on my mind

TOVIŽ je kada ti u životu sve ide naopačke!

Povoljno čekam vojnike!

Baš jutros sam se okupao!

Iznajmljujem se za roditeljske sastanke!

Nisam lud – samo tako izgledaš!

Volim seks i rado ga se sećam!

Izvinite, je l` silazite na sledećoj?!

S kim si, s njim si!

Make lunch, not war!

Nedelja borbe protiv ponedeljka!

I ja tebi!

Jesmo li se prepoznali?

Ej, bre, gde si, bre?

Ovo je mali bedž za mene, ali veliki za papagaja!

Nasmeši se i tvoj sam!

(tekst je objavljen na portalu www.nadlanu.com, u rubrici “puls grada”, podrubrika “Dobri duh Beograda”)

Grafiti koje rađaju biblioteke

Dobar dan!  Kako ide?

Gura se, odgovorio bi Sizif. A to je u stvari citat iz jedne knjige. A kad smo već kod knjiga…

Pored već dobro poznatog kupovanja knjiga na metar uz odabir odgovarajuće boje, postoji bar još jedan način za alternativno korišćenje knjiga kod nas. To su svakakve beleške i natpisi na stranicama i marginama knjiga pozajmljenih iz biblioteke. Evo šta je otkriveno u nekolicini takvih naslova.

Na poslednjpj stranici Šekspirovog dela “Romeo i Julija”, neka domaćica je napisala uputstva svome sinu:

Đole, molim te, kupi na pijac kilo crni lukac,

tri kilo krompira roza, rani, gledaj da je kiflaš

i da je piljarica iz Srema. Još kupi pola kilo

mešano mleveno, nemoj da ti mesar Lazika

podvali ko prošli put, reci da je za mene i

da ga mlogo pozdravljam. I još kupi leba

i mleka, a kusur do dinara ostavi u kredenac.

Micika

Na margini knjige „Derviš i smrt“ nepoznata devojka je naškrabala:

Na letovanje poneti troje gaćica, dva para

čarapa, alkohola i vate, zavoj za ne daj Bože,

haljine za izlaske i plažu. Prvo sve pregledati

i videti šta ima od stareži…

Idemo dalje: na desetoj strani jedne od „ubistvenijih“ knjiga Agate Kristi flomasterom je podvučeno  jedno ime u drugom pasusu i dodana beleška:

Odma` sam znao!

Jedna strana „Tihog Dona“ krije zanimljiv stav:

Ovo ne bih čitao ni za hektar gibanice!

Komentar na stranici knjige „Starac i more“:

Sviđa mi se tema, ali stil nije po JUS-u!

Za kraj jedna duhovita primedba u „Ilijadi“:

Obezbedite mi mesto u istoriji – rešio sam da se rodim!

Kada bi na beogradskom sajmu knjiga postojala mogućnost da se naslovi pozajme na godinu dana i da se vrate izdavaču na sledećem sajmu… mogli bismo u tom slučaju da otvorimo i prateći sajam grafita ispisanih po stranicama knjiga…

(tekst je objavljen u martu na portalu nadlanu.com u rubrici „Dobri duh Beograda“)

 

Ceo svet u jednom grafitu

Da li verujete da velike stvari ponekad mogu da se opišu samo jednom rečenicom? Na primer, cela istorija svih religija na svetu opisana je jednim aforizmom, a on glasi:

Da li verujem u Boga? Samo kada grmi!

Armosfera koja vlada u zemlji već nekoliko godina i koja se ponekad prekine na kratko samo usled nekog privatnog slavlja ili pobede naših sportista opisana je grafitom:

Šta je to apatija? Ne znam i ne zanima me!

Težili smo demokratiji, borili se za nju, a nismo znali za grafit:

Demokratija je nastala od grčke reči DEMOS, što znači NAROD

i srpske reči KRATITI!

Cela hiperinflacija u Jugoslaviji s kraja 1993. godine opisana je grafitom koji je jedan momak sa Zvezdare napisao na kutiji za toalet papir u kupatilu stana:

Samo za goste!

Ceo Beograd uspeo je da stane u jedan grafit svojevremno napisan na uglu ulica Lole Ribara i Takovske:

Kad ja tamo a ono međutim!

Da li možete da poverujete da je ceo stil gradskog života danas, kao i prognoza za budućnost koja se tiče novih beogradskih naraštaja, opisan odgovorom jedne devojčice iz prvog razreda osnovne škole.

Na jednom od časova nju je učiteljica upitala „čime je prekrivena kokoška“. Malena razmisli i reče: KOŽOM!

Dobro, a preko kože čime je prekrivena, uporna je učiteljica. Devojčica, kao iz puške odgovori: KESOM!

Malo naravoučenije: uskoro više naša deca neće moći da prepoznaju

kada treba da leti perje…

Beograde, bombardan! (sećanja)

Pre tačno 11 godina i sedam dana još je bio aktuelan grafit na jednoj zgradi na Zelenom vencu:

Il bombardujte il da krečimo!

Istoga dana uveče, već smo počeli da se pozdravljamo sa Bombardan!
Među mnogim grafitima koji su nastajali u vreme bombardovanja zemlje
podsećam vas na nekoliko njih:

Izvinite, nismo znali da je nevidljiv!
(povodom obaranja stealth aviona f-117a)

Kolumbo, jebem te radoznalog!

Monika, stisni zube!

Nato, gađaj Marakanu!
(u potpisu Grobari)

Vratite nebo pticama!

NATO, predaj se, svi će da izginemo!

Bombardujte i nas – nijesmo šugavi!
(grafit iz Nikšića koji je jedno vreme bio „oslobođen“ redovnog bombardovanja)

NATO, ovde smo mi cigani, vojska je na drugom mestu!

Da nije bombardovanja nikad ne bih sredio podrum!

Nisam ja pečurka pa da rastem u podrumu!
(transparent nosila jedna devojčica)

Mostovi su srušeni – opstaćemo makar morali da hodamo po vodi!

Miki Maus je pacov!

Nemci ne mogu bez Srba – nije bilo rata, a da nisu došli da nas obiđu!

Kinezi će se osvetiti Amerima za porušenu ambasadu.
Baciće atomsku bombu na američku ambasadu u Beogradu.

Nekoliko godina po bombardovanju neko je na jedan zid napisao grafit koji se i danas prepričava: Kad će ponovo da nas bombarduju pa da se opet družimo!

Stvarno, a što se ne bismo malo družili i bez pratećih efekata.

U tu svrhu želim vam mnogo druženja ovog proleća.

knjiga grafita Beograde, bombardan!

reagovanja na bombardovanje - Saša Đorđević