Pažnja – otkrivena ajkula u Dunavu

24 05 2010

… nešto veći čamac usidren na jednom pristaništu u Mađarskoj nosi naziv AJKULA. Ali, ako ste dovoljno raspoloženi i ako zaobiđemo ovu krajnje nezanimljivu činjenicu da je reč o čamcu, možete da krenete s prepričavanjem o tajanstvenoj ajkuli koja boravi u Dunavu i proždire šta stigne… Tako ćete ući u klub „tvoraca urbanih mitova“.


O GRESIMA I LEGENDAMA NASTALIM ZBOG NJIH

Čovek vozi automobil. Žuri. Dolazi do raskrsnice. Trebalo bi da skrene desno, a na semaforu mu je uslovno zeleno (svetleća zelena strelica koja pokazuje da može da skrene desno ukoliko nema saobraćaja sa leve strane). Vozač skreće prilično brzo i odjednom ugleda kako mu u susret dolazi kamion koji ide levom trakom jer upravo obilazi autobus u desnoj traci. Sudar je bio neizbežan. Vozač automobila ostaje na mestu mrtav.
U isto vreme nekoliko stotina kilometara dalje još jedan vozač na sličnoj raskrsnici skreće  desno. Odjednom ugleda kamion koji je bez razloga prešao u levu traku i koji mu dolazi u susret ogromnom brzinom. Sudar je bio neminovan. Vozač automobila gine.
Kasnije će se ispostaviti da su vozači oba automobila bila blzanci. Reč je o braći koji su poginulimaltene u istom trenutku, na gotovo isti način. Delilo ih je samo nešto više od 200 km prostora. Inače, ovi slučajevi su se dogodili u dva manja mesta u Nemačkoj.

I tu se priča ne završava. Vozači oba teretna vozila (kamion i kamionet) takođe su bila braća, doduše ne i blizanci. Oba su preživela. Prvi je tvrdio da mu je to prvi put u životu da je pokušao da obiđe autobus na raskrsnici, a drugi nije mogao da objasni zašto je odjednom sa svojim vozilom prešao na levu stranu.

Ni ovde se priča ne završava. Utvrđeno je da su očevi i poginule i preživele braće bili pripadnici nemačke vojske koja se 1944. godine povlačila pred savezničkim snagama. Jedan od njih je u bici na Ardenima poginuo pod sumnjivim okolnostima – smatralo se da je nastradao od tzv. „prijateljske vatre“ (metka koji je ispalio neki drugi nemački vojnik). Drugi vojnik (otac braće koja su vozila automobile) se nekoliko godina posle rata ubio ostavljajući iza sebe oproštajno pismo u kojem je priznao da je u vreme rata učinio neoprostiv zločin, ne objašnjavajući tačno šta se dogodilo. Ispalo je da „grehovi otaca padaju na sinove“ baš kao što često tvrde pripadnici crkve.

Ova urbana legenda je jedna od onih koje su se mnogo prepričavale po celom svetu u već pomalo davnim osamdesetim godinama prošlog veka. U sebi krije pouku koja potpuno odgovara nekome ko želi da te preobrati u vernika i prbliži te crkvi. Zato se i pretpostavlja da su pripadnici sveštenstva raznih vera i religija veoma često promovisali neke od sličnih mitova (a pojedine čak i sami izmišljali) i potom ih „bacali u promet“ ne bi li strah koji ove priče izazivaju kod slušalaca naterao mnoge od njih da se „približe Bogu“ preko crkve. I to je trajalo vekovima. Neke od sličnih priča poslužile su i kao inspiracija mnogim velemajstorima književnosti (npr. Umberto Eko – „Ime ruže“) da naprave sjajna dela.

(tekst je objavljen na portalu www.nadlanu.com, u rubrici “lifestyle”, podrubrika “Dačine urbane legende”)


Радње

Information

Оставите одговор

Попуните детаље испод или притисните на иконицу да бисте се пријавили:

WordPress.com лого

Коментаришет користећи свој WordPress.com налог. Одјавите се / Промени )

Слика на Твитеру

Коментаришет користећи свој Twitter налог. Одјавите се / Промени )

Фејсбукова фотографија

Коментаришет користећи свој Facebook налог. Одјавите се / Промени )

Google+ photo

Коментаришет користећи свој Google+ налог. Одјавите се / Промени )

Повезивање са %s




%d bloggers like this: