Ćurka ubila slona karate udarcem!

17 05 2010

Sve je sasvim jednostavno. U nedeljnim fotama koje su igrali sa društvom njih dvoje su izvukli dvodnevne nadimke „ćurka“ i „slon“. Sutra su oboje išli na čas karatea kod istog intruktora. On je pokazivao jedan novi udarac, a ona i on su dobili zadatak da ga demonstriraju. Ona je bila malo nepažljiva i slučajno ga zakačila tim udarcem po stomaku tako da je on posrnuo i pao. Odmah mu se izvinila i upitala ga da li je sve u redu. On je ćutao, a ona ga je uzbuđeno upitala: Ma šta ti je, reci mi! On joj odgovori poznatim biserom iz filma: Sad mi nije ništa – ubila si me k`o zeca! Naravno, da je reč o predsednici Narodne skupštine i predsedniku države – ovaj naslov bi objavile i novine. Ovako, iskoristio sam ga za uvod u još jednu urbanu legendu.

ZAŠTO JE DOBRO IMATI STARIJEG BRATA ILI SESTRU

U vreme dok se na radio programu Beograd 202 nedeljom uveče realizovala emisija OZON, običaj je bio da slušaoci putem telefona ostave neku poruku lične prirode, a voditelj je potom pročita “direktno u etar”. Veliki broj slušalaca je uz poruku ostavljao i broj telefona ne bi li im se “na ćaskanje” javio neko kome se poruka svidela ili ga/je isprovocirala. Mnogo je lepih poznanstava sklapano na ovaj način, a naredna priča je u vezi s jednim od njih.

Okupilo se malo muško društvo u praznom stanu na redovnoj nedeljnoj partiji karata. Uz kartanje slušao se radio  (OZON). U jednom trenutku neko iz društva predloži da ostave neku poruku i uz nju domaćinov broj telefona. To i učiniše. Na drugom kraju grada poruku je čula jedna devojka koja je osluškivala radio uz čitanje knjige omiljenog pisca. Zapisala je broj telefona i nedugo zatim ga i nazvala. Javio se mladić – domaćin “nedeljnog kartanja” i otpočela je već dobro znana “telefonska priča”. Uskoro, momak prestaje da igra karte i posvećuje se isključivo svojoj novoj poznanici. Razgovor je potrajao nekoliko sati i, pošto je bio veoma zanimljiv, oni odluče da ga nastave uz kaficu. Dogovore se zato da se nađu kod Terazijske česme sutra (ponedeljak) u sedam uveče.

Nekoliko minuta kasnije momak se seti da sutra uveče ima neodložnu obavezu na koju je potpuno zaboravio kada je ugovarao sastanak. Šta sada da radi – nije uzeo broj telefona svoje nove poznanice! Sačekaće, možda će ga ona pozvati sutra pre sastanka…

Ponedeljak. Po podne. Devojka se sprema da ode do Terazija. Odjednom, zvoni telefon – javlja joj se najbolja drugarica koja se našla u nekoj nevolji. Moli je da hitno dođe kod nje. Naša junakinja brzo poseže za telefonom da svom novom poznaniku javi da nije u mogućnosti da dođe na sastanak…

Iako se do poslednjeg trenutka nadao, ona se ne javlja. Na pamet mu padne jedna ideja i on na brzinu izlazi iz kuće i odlazi do obližnjeg košarkaškog terena gde je njegov dve godine mlađi brat igrao basket…

Ona poziva broj koji je okrenula sinoć. Telefon zvoni; niko se ne javlja. Na pamet joj padne zanimljiva ideja i ona odlazi u susednu sobu kod svoje godinu dana mlađe sestre…

On objašnjava svom bratu: Devojka je super. Bilo bi glupo da je ispalim. Idi zato ti do česme, predstavi se kao ja, popričaj malo s njom, časti je kafu i dogovori neki naredni sastanak, pa ću joj ja naknadno sve objasniti…

Ona priča sestri: Tako je slatko zvučao sinoć. Baš bi mi bilo žao da se danas razočara zato što nisam došla na sastanak. Idi zato ti umesto mene, predstavi se kao ja ako hoćeš, ako nećeš ne moraš – samo idi do česme, molim te…

Mlađi brat i mlađa sestra nalaze se u dogovoreno vreme na dogovorenom mestu. Oboje se predstavljaju imenima svojih starijih članova porodice. Počne priča i oni ubrzo shvate da su stvoreni jedno za drugo. Padnu i prvi poljupci!!!

Nedelju dana oni su se zabavljali pod lažnim imenima, a onda je cela zavrzlama otkrivena.

Do ovog momenta, manje-više, priča je istinita. Dalje, legenda kaže da su se “malci” (mlađi brat i sestra) uskoro i venčali.

Šta se, međutim, događalo sa stvarnim akterima “telefonskog poznanstva”? Da li vas to interesuje? Ili je postojeća priča sasvim dovoljna za prepričavanje u društvu. Ako je neko baš znatiželjan neka napomene to u “komentaru” pa ću nastavak ove priče ispričati u sledećoj urbanoj legendi…

(tekst je objavljen na portalu www.nadlanu.com, u rubrici “lifestyle”, podrubrika “Dačine urbane legende”)


Радње

Information

5 responses

18 05 2010
zelenavrata

Boze, jos mi je osmeh na licu kada se setim tih veceri uz Ozon…kako su to bila lepa vremena, i naravno ostavljala sam poruke.
Ja zelim nastavak!!!
Hvala ti sto si me vratio u to prelepo doba!

18 05 2010
darkok

Moram da ti priznam da sam se i ja malkice vratio u to doba…

20 05 2010
Milan

Pozdrav od „Manijaka iz lifta“…ja zelim da cujem nastavak price…gde ce biti?

24 05 2010
darkok

Usled zaboravnosti nisam napisao kraj priče u sledećoj legendi, ali ću ga zato napisati u ovom komentaru. Dakle, stariji brat i sestra su se upoznali (naravno), ali od veze nije bilo ničeg – kao da su celu „karmu“ iz njihovog prvog telefonskog kontakta preuzeli mlađi brat ui sestra… I to se događa – uostalom i u bajkama je najmlađi sin uvek onaj koji uspe u životu.
Izvini zbog zaboravnosti, ali znaš kako se kaže: Skleroza je divna bolest – em ništa ne boli, em stalno upoznaješ nove ljude!

20 05 2010
darkok

Nastavak ove priče sledi na početku sledeće urbane legende (u kategoriji sa istim nazivom – „Urbane legende“). Pozdrav „Manijaku“. Pazi kada ulaziš u lift…

Оставите одговор

Попуните детаље испод или притисните на иконицу да бисте се пријавили:

WordPress.com лого

Коментаришет користећи свој WordPress.com налог. Одјавите се / Промени )

Слика на Твитеру

Коментаришет користећи свој Twitter налог. Одјавите се / Промени )

Фејсбукова фотографија

Коментаришет користећи свој Facebook налог. Одјавите се / Промени )

Google+ photo

Коментаришет користећи свој Google+ налог. Одјавите се / Промени )

Повезивање са %s




%d bloggers like this: