Srbija pred izbore 2012.

najveća promena u Srbiji u poslednjih godinu dana

ovako političari služe narodu – kreiraju nove vidike

novi sistem obrazovanja

da ne zaboravimo Andrićeve reči…

stil života 2012 – ako ne znaš, samo opušteno, i snađi se nekako…

najbolja slika odnosa prema sportu

Kosovo je kažu, kolevka srpstva, a poznato je da roditelji, kada im deca odrastu, prodaju kolevku!

preokupacije mladih…

David i golijati

žongliranje 2012

mediji u Srbiji i svetu 2012

narodni duh 2012

Život – slika 1

Život – slika 2

Život – slika 3

Najveća želja građana Srbije…

Konačno – raspisuju se izbori. Politika to objavljuje na sajtu. Obratite pažnju na reklamu koja se „progurala“ ispod fotografije…

Magija u izbornoj kampanji…

poređenja u kampanji…

nove ideje u kampanjama…

I dalje isti odnos prema biračima (ilustracija: Zoran Spasojević)

Susreti sa starim prijateljima…

nove marketinške strategije…

Tople ljudske reči…

približavanje biračima…

Koriste se i iskustva drugih…

Vodi se računa o zajedničkim interesima…

Vodi se računa i o štednji…

Stalni dogovori o nastupima u javnosti…

Prikrivanje neprijatnih detalja…

Samozadovoljstvo je veoma važno…

Uporno insistiranje na ideji…

Upornost… upornost…upornost… do krajnosti!

Ali, uprkos svemu – ovo je realnost!

Šta, u stvari, birači žele!

Postoje i alternativna rešenja – ovo je prvo!

Drugo alternativno rešenje!

Posle mnogo slika evo i jedne Ljubišine priče:

2008. moja plata 429 evra             2012. moja plata 300 evra

2008. jedan evro – 77 dinara        2012. jedan evro – 111 dinara

2008. mleko 65 dinara                     2012. mleko 90 dinara

2008. hleb 25 dinara                        2012. hleb 44 dinara

2008. voda 29 dinara                       2012. voda 87 dinara

2008. šećer 60 dinara                      2012. šećer 100 dinara

2008. jaja 6 dinara                             2012. jaja 18 dinara

2008. benzin 72 dinara                   2012. benzin 150 dinara

I NA KRAJU JEDNA PITALICA:

U koji lik sa slike imate najviše poverenja?

Najviše poverenja imam u lik sa četvrte fotografije (s leva) u drugom redu. Od njega doduše neće biti koristi, ali on neće proizvesti NIKAKVU ŠTETU!

6. maj 2012 – novi početak?

O čokoladi i praštanju…

Čitam u novinama da jedući čokoladu više opraštamo. Slatkiši nam pružaju dodatnu snagu da uz njih lakše podnesemo loše vesti, zaboravimo na osećaj krivice i osvetu. Šećer smanjuje nivo stresa, a slatki napici čine osobu manje agresivnom. Novinama baš i ne verujem, ali čokoladi verujem. A znam i za sledeću priču.

Gradska uprava Bornmuta, letovališta u Engleskoj, pozvala je naučnike da ih konsultuje u vezi sa jednim velikim problemom koji ih je zabrinjavao. Petkom i subotom kasno uveče, po zatvaranju mnogobrojnih lokalnih diskoteka i klubova, stalno je dolazilo do masovnih tuča i nasilničkog ponašanja gostiju tih mesta koji su po izlasku iz njih, pod uticajem alkohola, lakih droga i klupske atmosfere, stalno započinjali kavge. Savet naučnika je bio jednostavan: na izlasku iz diskoteka posetiocima dajte besplatnu čokoladu. Vlasti Bornmuta su to i učinile. Svako od gostiju noćnih klubova, pabova i diskoteka dobijao je pri izlasku malu čokoladu. Već prve večeri broj ekscesa je smanjen za trećinu, a druge noći je prepolovljen. Eksperiment je uspeo – tajna: čokolada sadrži serotonin, tzv. hormon zadovoljstva koji čini da se osećamo dobro, odnosno – stimuliše dobro raspoloženje.

Ali, pretpostavimo i da je količina čokolade koju treba pojesti da bi se lakše prebrodile gluposti koje čine političari direktno srazmerna intenzitetu te gluposti. U tom slučaju, da biste svarili TV Dnevnik u Srbiji pre 25 godina bila vam je potrebna čokoladna bananica, eventualno dve. Pre 15 godina uz dnevnik na RTS-u je bilo potrebno pojesti 250 do 300 grama čokolade da biste sve oprostili. Danas nam uz TV Dnevnik treba oko 4 i po kilograma čokolade plus 47 bajadera. Očigledno, ako želimo danas da se suočimo sa lošim vestima i da potom oprostimo glupost – bitno će nam se povećati količina šećera u krvi što direktno vodi u dijabetes.

Zaključak: Opraštati danas političarima u Srbiji njihove sulude postupke je ravno samoubistvu. A ako ipak odlučimo da to radimo, činimo to na sopstvenu odgovornost.